|
................................................................................................
Budžet u Skupštini, prosvetari u štrajku?
Vlada Srbije planira da se u 2017. godini zaduži za oko 858,8 milijardi dinara kako bi finansirala budžetski deficit i otplatila glavnicu duga za pozajmice uzete od domaćih i stranih kreditora za direktne i indirektne obaveze države. Za 2016. godinu planirano makismalno zaduženje bilo je 662 milijarde dinara.
Predlogom budžeta za iduću godinu, koji je po hitnom postupku dostavljen Skupštini i o kome danas počinje rasprava, predviđeni su prihodi od 1.092,9 milijardi dinara (u 2016. prihodi bili planirani na 997,4 milijarde), a rashodi 1.162 milijardi dinara (u 2016. godini 1.119 milijardi), tako da će deficit iznositi 69,1 milijardu dinara (121,8 milijardi u 2016). Budžet je planiran na osnovu prognoze da će u 2017. godini rast BDP-a iznositi tri odsto, a da će inflacija biti 2,4 odsto. Prihodi budžeta od naplate poreza, kako je predviđeno, iznosiće 916,8 milijardi dinara, od čega je naplata PDV-a 466 milijardi. Rashodi budžeta za zaposlene iznosiće 253,8 milijardi, a dotacije socijalnim fondovima oko 233 milijarde dinara.
Prema, ranijim najavama, ulaskom budžetskih zakona u Narodnu Skupštinu, planirani su protesti sindikata radnika u prosveti, pošto ranije održan štrajk upozorenja nije doneo nikakav konkretan rezultat. Da li će štrajka i biti pokazaće naredni dani, kao i da li će predstavnici sindikata biti u prilici da prisustvuju raspravi u srpskom parlamentu (da učestvuju u raspravi sasvim je izvesno, da neće, prim. ured.), kao i da li će argumenti sindikata biti inspirativni da ih neko zastupa u Skupštini. Vlast (čitaj - svemoćni premijer, prim. ured.) svoje je rekla i sudeći po tome budžet za prosvetu u narednoj godini biće drastično skresan, a s obzirom na broj glasova skupštinske većine najizvesnije je i da će budžet proći u obliku u kome ga je i predložila Vlada.
Gojković: Rasprava o budžetu za nekoliko dana
Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je u petak da očekuje da će rasprava o Predlogu budžeta za 2017. godinu u parlamentu "početi za nekoliko dana" i da će joj prethoditi sednica skupštinskog Odbora za finansije. - Očekujem da za nekoliko dana počnemo raspravu kao i da ministar finansija obrazloži budžet za narednu godinu - rekla je Gojković, dodavši da će tokom rasprave biti prisutan i najveći deo Vlade Srbije. Ona je dodala da je budžet ušao u proceduru, da se distribuira poslanicima i da očekuje i razgovor sa predsednicom Odbora za finansije koja će zakazati sednicu tog odbora, a koja prethodi plenarnoj sednici. Gojković je navela i da očekuje sadržajnu debatu o Predlogu budžeta kako od strane članova vlade tako i od poslanika.
Vujović: Skupština o budžetu već u ponedeljak
Ministar finasija Dušan Vujović izjavio je u petak da sednicu Skupštine Srbije o budžetu očekuje već u ponedeljak.
Devenport: EU će podržati reforme u obrazovanju
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport u petak je u razgovoru sa ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladenom Šarčevićem najavio da će EU prvi put dodeliti sektorsku budžetsku podršku za reforme u obrazovanju u skladu sa strateškim opredeljenjima ministarstva. "To je novi stepen u našoj saradnji", rekao je Devenport i dodao da je zadovoljan dosadašnjom saradnjom u oblasti obrazovanja i nauke, prenelo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Šarčević je na sastanku sa Devenportom ukazao na važnost zajedničkih projekata u prosveti i nauci koje finansira EU. On je upoznao Devenporta sa prioritetima i planovima reforme obrazovanja u Srbiji, kao i o aktivnostima u oblasti naučnih istraživanja. "Vrlo brzo imaćemo novi Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja, što znači da ćemo samo ubrzati reforme", naveo je Šarčević.
Devenport je pozdravio nameru ministra da se uradi novi Akcioni plan i istakao da će EU nastaviti da podržava reforme u obrazovanju na svim nivoima. Na sastanku je predloženo da se oformi odbor zainteresovanih strana koji bi koordinirao aktivnostima koje će se finansirati iz sektorske budžetske podrške.
Akademici traže definiciju za 21. vek
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti organizovan je 2. decembra međunarodni simpozijum "Nacionalne akademije nauka i umetnosti u 21. veku" uz učešće predstavnika Evropske federacije akademija (ALLEA), akademija Republike Srpske, Austrije, Atine, Makedonije, Crne Gore, Slovenije. Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić je u svojoj pozdravnoj reči podsetio da Akademija obeležava 175 godina postojanja i rekao da je simpozijum "ključni i završni događaj podvlačenja crte te epohe". "Odlučili smo da pokušamo da definišemo šta jedna akademija nauka i umetnosti treba da radi u 21. veku. Svaka odgovorna institucija je dužna da na kraju određenih ciklusa definiše novi koncentrični krug u koji ulazi", istakao je Kostić. On je kazao da je godišnjica SANU obavezujuća i da ih čini opreznim, te su u 2016. ušli sa promišljanjima o sopstevnoj budućnosti. "Sada počinjemo sa svođenjem računa", rekao je Kostić, podvukavši ponovo da svaka tradicija mora da se menja u susretu sa okolnostima i novim vremenom. "Moramo da se prilagođavamo novim okolnostima, a u službi sredine koja nas je iznedrila i koju predstavljamo", zaključio je Kostić.
Predsednik ALLEA prof. dr Ginter Štok pohvalio je članove SANU za organizaciju simpozijuma i sastanka Odbora Evropske federacije akademija, primetivši da su mnogi veliki ljudi hodali hodnicima te institucije, delili znanja među sobom, ali i sa drugima. "Ako pogledamo sva ta imena, jasno je da Akademija nije samo državna institucija već je blisko povezana sa dobrobiti građana svoje zemlje", istakao je Štok i dodao da izuzetna zgrada SANU, u čijoj arhitekturi vidi francuski uticaj, predstavlja podsetnik da je Evropa još tada bila dobro povezana i da su se ukrštali različiti stilovi. Štok je konstantovao da je SANU bila svedok burne istorije i da su pred akademicima bili veliki izazovi koji se neprestano menjaju čak i danas, naglasivši da akademije nisu samo ključni deo obrazovnog sistema, već mogu da pomognu u oblikovanju budućnosti.Simpozijum "Nacionalne akademije nauka i umetnosti u 21. veku" ima za cilj da osvetli najrazličitije izazove sa kojima se te institucije suočavaju ili ih predviđaju.
Na Simpozijumu su učestvovali prof. Ginter Štok, prof. dr Feliks Unger, predsednik Evropske akademije nauka i umetnosti iz Salcburga, prof. dr Taki Fiti, predsednik Makedonske akademije nauka i umetnosti i prof. dr Vlado Kambovski, raniji predsednik MANU, prof. dr Arnold Supan, raniji potpredsednik Austrijske akademije nauka. Učešće su uzeli i prof. dr Rajko Kuzmanović, predsednik Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, prof. dr Tadej Bajd, predsednik Slovenačke akademije nauka i umetnosti, prof. dr Dragan K. Vukčević, predsednik Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, prof. dr Antoni Kunadis, član Atinske akademije i inostrani član SANU. Na Simpozijumu su svoja izlaganja prezentovali i potpredsednik SANU akademik Zoran Popović i akademik Ljubisav Rakić.
Obeležen Međunarodni dan osoba sa invaliditetom
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležen je u subotu 3. decembra, a u Srbiji je i dalje njihov najveći problem diskriminacija, nepristupačnost objekata, nezaposlenost, kao i nedovoljna podrška u zajednici. Ne postoji precizna baza podataka koliko osoba sa invaliditetom (OSI) ima u našoj zemlja. Procenjuje se da osam do deset odsto ukupnog stanovništva ima neku vrstu invaliditeta, odnosno 560.000 do 700.000 ljudi. Predsednik Saveza paraplegičara i kvadriplegičara Srbije Mihailo Pajević kaže da je u poslednjih petnaestak godina država puno učinjeno na zakonskoj regulativi, ali da problemi nastaju u primeni zakona. Kao primer naveo je rampe za invalide kojih nema ili su vrlo retke, tako da je nepristupačnost brojnim objektima i dalje veoma izražena. "Osobe u kolicima danas ne mogu da sednu u kafić i popiju kafu sa prijateljima, jer ne postoje rampe, ne mogu da uđu u brojne autobuse. Sve je to diskriminacija", rekao je Pajević Tanjugu.
Što se tiče zapošljavanja problematika je, nastavlja on, veoma kompleksna, jer osobe sa invaliditetom "često nemaju znanja i veštine za određene poslove", a one najednostavnije, rad na pijaci ili pakovanje robe u rafove, obično zbog prirode bolesti ne mogu da obavljaju. Problem predstavlja, kako kaže, i obrazovni sistem koji je često nedostupan, a one osobe kod kojih invaliditet nastane kasnije nemaju mogućnost prekvalifikacije prema svojim mogućnostima. Podaci kažu da svaka osma osoba sa invaliditetom od 15 godina i starija nikad nije ni krenula u školu, od čega je oko 81 odsto žena, to je 41, 9 odsto od ukupnog broja neobrazovanih.
Diskriminacija žene i devojčice sa invaliditetom duplo je veća u svim oblastima života nego muškaraca, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti od 2010. godine do danas pristiglo je 390 pritužbi zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, od čega je 111 pritužbi bilo zbog diskriminacije žena sa invaliditetom. Osoba sa invaliditetom ima oko 62 odsto među penzionerima, dok je studenata i učenika 0,5 odsto. Od ukupnog broja osoba sa invaliditetom, najviše ima problem sa hodom oko 60 odsto.
Tribina "Kad obuješ moje cipele"
Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu u subotu 3. decembra u 18 časova, povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, je organizovana tribina pod nazivom "Kad obuješ moje cipele". Tribina je imala za cilj da kroz lična iskustva osoba sa različitim invaliditetom upozna studente, roditelje i sve zainteresovane građane i građanke šta znači odrastati i živeti sa invaliditetom. Učesnici razgovora bili su Dejana Bačko, Danilo Krsstajić, Milorad Pejić, Mila Petrović i Tatjana Stojšić Petković. U holu fakulteta je upriličena prodajna izložba rukotvorina koje su napravili korisnici i korisnice odeljenja TIL Doma "Veternik", Udruženja osoba sa Daunovim sindromom, Udruženja MNRO Novi Sad, Radnog centra Milan Petrović škole i Radionice za Humanost. Publika je bila u prilici da pogleda i nastup Inkluzivne folklorne grupe Doma "Veternik". Program je organizovao Klub studenata Specijalne edukacije i rehabilitacije Medicinskog fakulteta.
Diskriminacija najveći problem osoba sa invaliditetom
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležen je u subotu, a u Srbiji je i dalje njihov najveći problem diskriminacija, nepristupačnost objekata, nezaposlenost, kao i nedovoljna podrška u zajednici. Ne postoji precizna baza podataka koliko osoba sa invaliditetom (OSI) ima u našoj zemlja. Procenjuje se da osam do deset odsto ukupnog stanovništva ima neku vrstu invaliditeta, odnosno 560.000 do 700.000 ljudi. Problem predstavlja, kako kaže, predsednik Saveza paraplegičara i kvadriplegičara Srbije Mihailo Pajević i obrazovni sistem koji je često nedostupan, a one osobe kod kojih invaliditet nastane kasnije nemaju mogućnost prekvalifikacije prema svojim mogućnostima. Podaci kažu da svaka osma osoba sa invaliditetom od 15 godina i starija nikad nije ni krenula u školu, od čega je oko 81 odsto žena, to je 41, 9 odsto od ukupnog broja neobrazovanih.Osoba sa invaliditetom ima oko 62 odsto među penzionerima, dok je studenata i učenika 0,5 odsto.
Od ukupnog broja osoba sa invaliditetom, najviše ima problem sa hodom oko 60 odsto.
Žene i devojčice sa invaliditetom češće diskriminisane
Diskriminacija na osnovu invaliditeta treći je najčešći razlog za pritužbe, posle diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i pola, izjavila je danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Žene i devojčice sa invaliditetom u Srbiji su dvostruko više diskriminisane i to u svim oblastima života, istakla je Janković.
Stigli praznici u “Srpsku Atinu”
Prvi “Novosadski Winter fest” otvoren je u petak na gradskom Trgu slobode i trajaće do 3. februara 2017. godine. Od ove godine Novi Sad dobija svojevrsni „Christmas Market“ u sklopu kojeg će Novosađani i svi drugi posetioci, svaki dan moći da popiju kuvano vino, toplu čokoladu, čaj, pojedu neki od vojvođanskih specijaliteta ili probaju jela koja će za njih spremati gostujuće ambasade drugih zemalja. U praznično ukrašenim drvenim kućicama prodavaće se suveniri, a predstaviće nam se i novosadske galerije i festivali. - Novi Sad dobija obrise grada koji ide u susret proslavi novogodišnjih i božićnih praznika. Ideja je bila da naš grad bude razdraganiji, osvetljeniji i veseliji za vreme praznika, sa više ljudi na ulicama, odnosno da se ne svede sve samo na veče dočeka Nove godine. Predstojeći praznici su karakteristični za okupljanje porodice i zato želimo da Trg slobode bude mesto gde svi možemo da se okupimo i uživamo u prazničnom raspoloženju, kao velika porodica. Na ovu manifestaciju želimo da pozovemo i što više turista koji će moći u zimskim danima da uživaju u mnoštvu sadržaja u našem gradu - rekao je gradonačelnik Miloš Vučević.
Otvoren Winter fest u Novom Sadu
Svako veče od 18 sati nastupaće dečji horovi, koji će pevati božićne i novogodišnje pesme, a od 19 sati na bini će nastupati novosadski bendovi kao i didžejevi popularnih lokalnih radio stanica. Osim toga, Novosađani i turisti će imati priliku da se provozaju fijakerom kroz centar grada, a prazničnu atmosferu upotpuniće i prodaja prirodnih jelki sa busenom. Trg slobode će iz nedelje u nedelju krasiti i izložbe novosadskih fotografa, a cela manifestacija ima i humanitarni karakter, jer će deca na posebnom štandu praviti praznične suvenire koji će se prodavati u humanitarne svrhe. Biće predstavljena i umetnička dela gradskih muzeja, a izložbe će biti organizovane u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti Vojvodine, Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog i Galerijom Matice srpske. U toku prvog dana održavanja manifestacije, nastupili su dečji hor "Čuperak" iz Kikinde zajedno sa Minjom Subotom i „ABBA Real Tribute Band“ iz Zrenjanina.
Srpska i crnogorska akademija potpisale sporazum o saradnji
Srpska akademija nauka i umetnosti 2. decembra je potpisala Sporazum o naučnoj i umetničkoj saradnji sa Crnogorskom akademijom nauka i umjetnosti. Sporazum su u Beogradu potpisali predsednici akademik Vladimir S. Kostić i akademik Dragan K. Vukčević, saopštila je SANU.
Sporazum je potpisan u cilju nastavka i unapređenja naučno-tehnološke i umetničke saradnje, i to kroz rad na zajedničkim istraživačkim projektima, pomaganje naučnih istraživanja u bibliotekama, arhivima i naučno-istraživačkim ustanovama, podsticanje saradnje naučnih ustanova u sastavu akademija, kao i ustanova i organizacija koje nisu u njihovom sastavu.
Akademac: Anksioznost i poteškoće u učenju
Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u subotu 3. decembra je emitovana nova emisija iz serijala "Akademac" u kojoj se razgovaralo o anksioznosti i poteškoćama u učenju. Pod pritiscima ispitnih rokova raste i napetost kod studenata. Stanje izazvano tim pritiscima ima svoj naziv -anksiozno stanje. Uz ovu vrstu napetosti često idu i poteškoće u učenju. Kako prepoznati anksioznost, zašto neki studenti imaju tendenciju da se jako brinu oko ispita dok drugi izgledaju prilično opušteni, koje su fizičke manifestuje anksioznosti, da li su uverenja anksioznih studenata iracionalna ili realna - pitanja su o kojima će sa studentima i studentkinja Univerziteta u Novom Sadu razgovarati psihološkinja Anđelija Simić. Gledaoci će u ovonedeljnom Akademcu imati prilike da upoznaju i studentsku ekipu bridžista koja je u Srbiju donela medalju. Emisija se može pogledati i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.
Humanitarna akcija "Deca deci na dar"
Studenti Fakulteta za menadžment (FAM) iz Sremskih Karlovaca organizuju humanitarnu akciju pod nazivom "Deca deci na dar". Cilj akcije je prikupljanje i pravljenje paketića za decu predškolskog i ranog školskog uzrasta, štićenike Dečijeg sela iz Sremske Kamenice, Sigurne dečije kuće iz Novog Sada i za štićenike Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad, decu koja borave u hraniteljskim porodicama na teritoriji opštine Novi Sad i opštine Beočin.
U akciju su uključene i dve novosadske osnovne škole, "Jovan Popović" i "Sonja Marinković", čiji će učenici prvih razreda, osim poklona (igračaka, društvenih igara, knjiga, slikovnica, bojica i sl.), sa svojim učiteljicama i učiteljima pisati pisma i čestitke i praviti likovne radove za svoje vršnjake, štićenike pomenutih ustanova.
Svi zainteresovani sugrađani koji žele da podrže akciju, igračke i poklone mogu da doniraju u OŠ "Sonja Marinković", gde je postavljena kutija za prikupljanje poklona. Za sve mališane uključene u ovu akciju organizovan je dečiji program 16. decembra 2016. godine koji počinje u 10:30h, u novosadskom SPENS-u, gde će preko 300 dece uključene u ovu humanitarnu akciju uživati u dečijoj predstavi "Crvenkapa i zbunjeni vuk" u izvedbi Novosadskog novog teatra i animatorskim tačkama "HAOS animatora", nakon čega će uslediti uručenje paketića.
Novi Sad: Psihološka radionica za mlade u Infopolisu
Infopolis - omladinski info centar Novi Sad u četvrtak 8. decembra, sa početkom u 19 časova, organizuje psihološku radionicu pod nazivom "Naučimo kako da pohvalimo sebe i druge". Rok za prijavu učesnika je 7. decembar. Radionica je namenjena mladima od 15 do 30 godina, sa teritorije grada Novog Sada. Učesnici i učesnice imaće priliku da se upoznaju sa asertivnim načinom davanja i primanja pohvala. Takođe, naučiće kako da prepoznaju kada je pohvala koju dobijaju iskrena, a kada ne, na koji način osobe pokazuju da ne umeju da prihvate pohvalu, kada pohvala upućena sebi predstavlja egoizam a kada ne, i drugo.
Radionicu će voditi Milica Mandić, psihološkinja i asertivni trener. Svi zainteresovani mogu da se prijave putem mejla programinfopolis@gmail.com, sa naznakom - prijava za radionicu "Naučimo kako da pohvalimo". U prijavi je potrebno poslati ime i prezime, datum rođenja, broj telefona i mejl adresu. Infopolis - omladinski info centar Novi Sad nalazi se u suterenu Apolo centra, Trg Slobode 3.
Strategije internacionalizacije usvojio svaki treći univerzitet
U Srbiji je do sada svoje strategije internacionalizacije usvojilo samo pet državnih i jedan privatni univerzitet (od ukupno 18). Cilj je da do kraja 2020. godine ovakve pojedinačne dokumente usvoje svi univerziteti i visoke škole koji imaju više od 2.000 studenata. – Rad na nacrtu strategije započet je krajem 2015. godine, uz učešće predstavnika ministarstava prosvete, spoljnih i unutrašnjih poslova, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO), Fondacije Tempus, studentskih organizacija, strukovnih škola… Nacrt je dostupan javnosti i nakon prikupljenih komentara biće dorađen i prosleđen na usvajanje Ministarstvu prosvete i vladi – kaže za naš list prof. dr Zorana Lužanin, predsednik radne grupe za izradu strategije.
Nakon usvajanja, do februara 2017. godine bi trebalo da budu gotovi i akcioni planovi. Dokument, koji je „Politika” dobila, podeljen je na ciljeve i mere koje Srbija treba da završi do 2017. zatim do 2020. i na kraju do 2025. godine, a data je i analiza trenutnog stanja u srpskom akademskom prostoru kada su u pitanju strani studenti, profesori, programi na stranim jezicima, sporazumi između država i univerziteta… – Prema veličini BDP-a, Srbija bi trebalo da ima oko sedam odsto domaćih studenata koji su mobilni. Povećanje za samo jedan odsto u roku od četiri godine dovelo bi do povećanja doznaka iz inostranstva za 5,8 miliona evra. Kada je reč o dolazećim stranim studentima, podaci Evrostata za 2014. godinu pokazuju da je taj procenat bio 3,5 (a trebalo je 5,3). Pri tom, veliki broj njih nisu zapravo zaista strani studenti, već dolaze iz susednih zemalja – navodi Lužaninova, koja je profesor na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu.
Kako povećati broj stranih studenata?
Šta je to Srbija osmislila? Kao prvo, otklanjanje svih pravnih i tehničkih prepreka iz oblasti poreskih, radnopravnih, viznih i drugih propisa vezanih za sprovođenje internacionalizacije visokog obrazovanja i nauke. Zatim, povećanje broja nastavnog i nenastavnog kadra koji učestvuju u međunarodnoj mobilnosti, kao i povećanje sredstava za njihovu mobilnost (uz obuku nastavnog i nenastavnog osoblja radi podizanja nivoa znanja stranih jezika) i povećanje broja stranih nastavnika koji su stalno angažovani na našim univerzitetima. Takođe, povećanje zajedničkih studijskih programa sa stranim fakultetima i broja studijskih programa na stranom jeziku. Konačno, povećanje broja stranih studenata koji dolaze u Srbiji i unapređenje vidljivosti naše zemlje u evropskom akademskom prostoru, kao i uključivanje dijaspore u nastavni i naučni proces u Srbiji.
Kao ciljevi do 2025. godine zacrtani su kreiranje posebnog Brain Gain programa („povratak mozgova”), stvaranje stimulativnih uslova za povratak akademske i naučne elite, uključivanje predstavnika dijaspore sa nastavnim i naučnim zvanjima u istraživačke projekte i nastavu ili bez njih, kao i uključivanje dijaspore u proces lobiranja i pristupa finansijskim fondovima u inostranstvu namenjenih internacionalizaciji visokog obrazovanja. Da bi se sve ovo postiglo, predviđeno je, na primer, razvijanje onlajn kurseva za učenje srpskog jezika kao nematernjeg, povećanje broja mesta u studentskim domovima, ažuriranje informacija na portalu „Study in Serbia” i aktivno uključivanje diplomatsko-konzularnih predstavništava u proces informisanja o mogućnostima studiranja u Srbiji, pravljenje promotivnog materijala na stranim jezicima i distribuiranje pripadnicima dijaspore, jačanje alumni mreža na univerzitetima, podsticanje profesora srpskog porekla u dijaspori da iniciraju zajedničke studijske programe sa našim univerzitetima, povećanje broja stranih stipendija koje daje naša vlada.
Srpski naučnici slabo koriste evropske resurse
U organizaciji EU info pointa, Regionalne razvojne agencije Bačka i Fonda “Evropski poslovi” AP Vojvodine je u Rektoratu Univerzitata u Novom Sadu održan info dan; u okviru kampanje posvećene efikasnijem korišćenju sredstava iz programa Evropske unije ”Horizont 2020”. Ovaj put bilo je reči o programima “Marija Sklodovska Kiri” i COSME. - Svake dve godine pravi se presek stanja i analiziara uspešnost programa Horizont 2020, a o toj uspešnosti svakako govori i 70.000 dosadašnjih aplikacija-rekla je šefica Kancelarije za međunarodnu saradnju na Prirodno-matematičkom fakuletu UNS-a Gordana Vlahović koja je i nacionalna kontakt osoba za program “Marija Sklodovska Kiri”. - “Horizont 2020” sa budžetom od 77 milijardi evra otvoren je celom svetu, a statistika kaže da je do sada akademska zajednica učestvovala sa 66 odsto, mala i srednja preduzeća sa 23,7 odsto, a nevladine i druge organizacije popunjavaju ostatak. “Horizont 2020” je program Evropske unije za istraživanje i inovacije i instrument je za ostvarivanje glavnih ciljeva strategije “Evropa 2020”, a pre svega njene inicijative “Inovativna unija”. Cilj je da se osigura stvaranje evropske nauke svetske klase i omogući jednostavnija saradnja između privatnog i javnog sektora na polju inovativnog rada.
Govoreći o programu “Marija Sklodovska Kiri” Gordana Vlahović je podsetila na to da je u njemu do sada učestvovalo oko 18.000 istraživača, od čega ih je 7.000 dobilo stipendije za doktorske studije. - Nažalost, u Srbiji ne možemo biti zadovoljni dosadašnjim učešćem, s obzirom na to da nam je stopa uspešnosti pri apliciranju za ovaj program tek 9,32 odsto, što je znatno ispod proseka od 14 odsto - rekla je Vlahović. - Važno je napomenuti i da ove programe Evropska unija kompletno finansira, a da je vreme odluke sa godinu dana smanjeno na osam meseci, što daje veći prostor za reviziju neprihvaćenih projekata. Inače, program “Marija Sklodovska Kiri” predstavlja važan segment stuba „izvrsna nauka“ u okviru programa “Horozont 2020” i obezbeđuje sredstva kako za mlade, tako i za iskusne istraživače, kroz nekoliko tipova akcija, za čiju realizaciju je planirano više od šest milijardi evra do 2020. godine.
Programi za mala i srednja preduzeća
O programu COSME, namenjenom povećanju konkurentnosti malih i srednjih preduzeća sa budžetom od 2,3 milijarde evra, kojem je naša zemlja pristupila prošle godine, a primenjuje se od početka ove, govorio je Dražen Lovrić iz Fonda “Evropski poslovi” APV. Pored toga što malim i srednjim preduzećima olakšva pristup izvorima finansiranja, ovaj program olakšava im pristup i stranim tržištima, pomaže stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj konkurentnosti i podstiče kulturu preduzetništva.
Više od 500 dece učestvovalo u projektu kino kluba Novi Sad
Deca iz prigradskih naselja Novog Sada i Južnobačkog okruga imali su priliku da učestvuju u besplatnim radionicama osnova filmskog jezika. Tokom novebra i decembra meseca prošle godine počeo je projekat "Tiho, učimo o filmu" kada je realizovano 10 besplatnih filmskih radionica za osnovce iz 10 različitih škola u prigradskim naseljima (Veternik, Futog, Budisava, Kisač, Bukovac, Rumenka, Kać, Ledinci, Kovilj). Projekat se nastavio u oktobru i novembru ove godine kada je svoje delovanje proširio i na Južnobački okrug (Titel, Bečej, Srbobran, Bački Petrovac, Bačka Palanka, Bač, Vrbas, Beočin, Temerin, Žabalj, Bački Jarak) i deci u višim razredima osnovne škole pružio šansu da sedmu umetnost prepoznaju kao nauku i polje za istraživanje i kreativnost. Predavači radionica bili su reditelji Sonja Petrović i Filip Markovinović koji su osnove filmskog jezika prilagodili osnovcima.
"Učenicima je bilo zanimljivo i inovativno da saznaju o istoriji fotografije i filma, o tome kako se snima film, koji filmski pojmovi postoje... Predavači su na jednostavan i kreativan način deci približili filmska zanimanja, a neki su u tom trenutku i poželeli da budu režiseri, scenografi, direktori fotografije, montažeri...", rekla je Svetlana Matović, nastavnica iz OŠ „Slavko Rodić" u Bačkom Jarku. Za prethodne dve godine u projektu „Tiho, učimo o filmu" učestvovalo je preko 500 dece viših razreda osnovne škole. Nina Latinović, direktorka Kino Kluba Novi Sad rekla je da su se kulturne prilike bar na kratko izmestile iz prostora gradskih institucija u prostore lokalnih osnovnih škola. "Jedna od bazičnih funkcija kino klubaštva i jeste uvođenje osnovne filmske pismenosti kod mladih. Nažalost, kino klubovi su se uglavnom ugasili, i ostao je prazan prostor u filmskoj edukaciji koja bi pružila dovoljno informacija svima koji su zainteresovani da se filmom bave. Ovim projektom mi ponovo ostvarujemo kinoklubašku misiju", dodala je Latinović.
Zbog velikog interesovanja dece i nastavnika projekat ima i svoj nastavak u vidu praktične edukacije "MOJ PRVI FILM" u okviru koje će se održati ukupno šest filmskih sekcija u osnovnim školama u kojima je KKNS gostovao tokom prethodne godine. Nastavak filmskih radionica, osnova filmske istorije i jezika sada je usmerena ka konkretnim zadacima u okviru stvaranja kratkometražnog filma. Nastavak edukacije mladih o filmskom jeziku završiće se projekcijom 6 kratkometražnih igranih filmova dece - polaznika radionice "MOJ PRVI FILM". Projekat "Tiho, učimo o filmu", podržan je od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Peticija da se mačak vrati u školu
U Muzičku školu "Isidor Bajić" u septembru se doselio sredovečni crni mačak koji je postao miljenik i učenika i profesora. Međutim, zbog prijave da je agresivan, pre nedelju dana odveden je u azil u Šangaju, a deca peticijom na kojoj se našlo oko 600 potpisa, pokušavaju da ga vrate. Od kada je nepozvan došao, Bleki Crni Cicko Bajić, postao je ljubimac srednje Muzičke škole. Uhranjen i srećan, provodio je odmore sa učenicima, a neretko i kao tihi posmatrač prisustvovao nastavi. "Bio je jedan od pažljivijih slušalaca nastave, pošto je sedeo u prozoru učionice C1 i pratio šta se dešava unutra. I naravno koristio priliku da se možda šmugne unutra, da se namesti nekom učeniku u krilo i tu provede mirno čas", priča Maja Ljubić, profesorka srpskog jezika i književnosti.
Nakon što je navodno izgrebao jednu osobu iz škole, mačak je prebačen u azil u Šangaju. Deca poriču da je životinja agresivna, a želja im je da je peticijom vrate. Dok ne prođe zima, kako kažu, bio bi mu obezbeđen smeštaj kod jedne od učenica. "On je divan mačak. Nije baš pametno da se on sada vrati u školu, zato što i hladno vreme dolazi, padaće sneg i nema on gde da bude ovde u školi", veli Katarina Gajinov, učenica. Da je Cicko prava maza, tvrde i u prihvatilištu u Šangaju. Po dolasku tamo, on je očišćen od parazita i vakcinisan, a čim se oporavi od kastriranja, kako saznajemo, biće vraćen deci. https://www.youtube.com/watch?v=Wfp7YatH0tc
Mlađenović: Normalizovan seksizam profesora?
Lepa Mlađenović kaže za Danas da je tekst o muškom seksizmu profesora univerziteta napisala kao psihološkinja da bi ukazala na rasprostranjen društveni problem o kome se i u svetu danas uveliko raspravlja. Ona ukazuje da problem sa seksizmom u jeziku jeste u tome što je on normalizovan i zato ga ne doživljavamo kao nešto loše. - Ova vrsta diskriminacije je nevidljiva, podla, i zbog toga opasna po razvoj ličnosti studentkinja, kaže Mlađenović. Kako dodaje, na časovima muški profesori nešto uzgred komentarišu kako bi dosadno predavanje učinili manje dosadnim. Ona navodi primer situacije u kojoj predavač komentariše kako su “u atletici ženski dresovi sve kraći, i kako je to slatko gledati”. Dok se većina u sali smeje takvim šalama, i time im daje legitimitet, jedan deo studentkinja oseća da je ta šala na njihov račun. One zbog toga moraju ili da ćute zato što su u manjini ili da zovu ženske centre da dobiju potvrdu da nisu lude što ih poniženje boli. Ženski centri, koji su i osnovani od male grupe feministkinja koje su, rekle bismo, ‘avangarda’ za patrijarhalni svet u kome živimo, pokazuju okolini šta je uvredljivo i šta je seksizam, i dalje tumače da mržnja prema ženama počinje od seksističkih šala, što logično vodi u fizičko i seksualno nasilje. - Pre svega feministička analiza kaže da je ovde u pitanju svođenje žena na seksualni objekt, što nazivamo objektifikacijom žena. U ovoj rečenici poenta nije u radnji koju žena obavlja, u zalaganju, uspehu, nego u pukom izgledu. Dakle, sve što žena u svom poslu radi manje je bitno, ili uopšte nije bitno, od činjenice da je njeno telo dostupno da se gleda kada ima manje odeće na sebi, objašnjava Mlađenović.
Nadalje, svođenje žena na telo jeste stari proces koji je deo mizoginije, na kome je patrijarhalni sistem i zasnovan, a upravo zato što je zasnovan on se ne primećuje. To je, kaže Mlađenović, patrijarhalni obrazac po kome žena jedino treba da bude ‘lepa’ da bi se ‘bolje udala’, dakle roba. Dalje, istraživanja pokazuju da žene koje su konstantno izložene ovakim poniženjima na duge staze počinju da veruju da one zaista treba da se mere samo kroz svoje telo. - U nauci to zovemo samoobjektifikacija, a posledice ovog uverenja su poražavajuće po samopouzdanje i samodostojanstvo. Istraživanja nam pokazuju da žene tada najčešće počinju da imaju uvećanu anksioznost zbog svog izgleda, konstantan strah kako će njihovo telo biti posmatrano, uvećan osećaj telesne sramote, ili smanjen osećaj telesne sigurnosti, dok se kod nekih žena razvija poremećaj hranjenja, anoreksija, depresija, navodi Mlađenović.
Dakle, posledice nisu zanemarljive, a kako zaključuje naša sagovornica, akademski prostor mora biti mesto uvećanja poštovanja svih studentkinja i studenata, a ne mesto ponižavanja kroz izazivanje smeha i radi popularnosti predavača na račun žena. - A da ne govorimo kakvi će muškarci nastati kad se kao studenti uče da ovakve ponižavajuće šale uvećavaju njihovu moć, kaže Mlađenović.
Šesnaestogodišnjak preživeo pet sati leta u prostoru
stajnog trapa aviona
Jedan šesnaestogodišnji slepi putnik, koji je pobegao od kuće, preživeo je let od Kalifornije do Havaja u prostoru stajnog trapa aviona, uprkos izuzetno niskim temperaturama na visini od 11.500 metara i manjku kiseonika, saopštio je FBI i zvaničnici aerodroma u Honoluluu. Dečak iz Santa Klare izgubio je svest ubrzo nakon što je temperatura tokom leta pala na minus 62 stepena Celzijusova. Oko 60 minuta nakon što se avion spustio, on se probudio i izašao na pistu u Mauiju, gdje ga je uočila posada.
Portparol FBI Tom Sajmon je izjavio da je dečak ispitan i da nije imao ličnih dokumenata. "Klinac ima sreće što je živ", istakao je Sajmon. On je dodao kako su snimci bezbednosnih kamera sa aerodroma u San Hozeu u Kaliforniji pokazali da je mladić preskočio ogradu da bi došao do aviona "Havaijan erlajns". "On je najveći deo leta bio u nesvesti", rekao je Sajmon, dodajući da je let trajao više od pet sati. Dečak, koji se u avion sakrio nakon što se zbog svađe sa porodicom odlučio za beg od kuće, nije pretrpeo nikakve povrede. Ovaj slučaj je zatvoren i neće biti podignuta nikakva tužba, a dečak je predat lokalnoj službi za brigu o deci.
Pronađena obešena devojčica (15) u okolini Bora
Tinejdžerka M.G. (15) iz okoline Bora pronađena je obešena u svojoj kući u blizini sela Zlot. Devojčica, inače učenica Tehničke škole u Boru obesila se sinoć u svojoj kući, a stravičan prizor zatekli dvanastogodišnji brat i sestra, inače deca devojčicine maćehe. Prema saznanjima "Blica", devojčica se ubila u kotlarnici porodične kuće, a obesila se kanapom koji se inače koristi za vezivanje bala sena. Kako saznajemo, u trenutku kada se desila tragedija, devojčicin otac, maćeha i deda bili su kod komšija. Dečak koji je našao M.G. obešenu pozvao je njenog oca, koji je munjevitom brzinom stigao do kuće i pokušao da pomogne ćerki. Nažalost, devojčici nije bilo spasa.
Mladić izboden pred školom i decom
Mladić U. M. (26) je izboden u petak uveče oko 20.10 sati u Železniku i prevezen je u Urgentni centar, saznaje "Blic". Ceo obračun se odigrao ispred Osnovne škole "Stefan Dečanski" i to pred decom koja su izlazila iz škole posle časova. Prema prvim informacijama, dva muškarca su napala U.M., a jedan od njih ga je ubo nožem u leđa. Ubrzo su pobegli u različitim pravcima. Policija je obavila uviđaj i na mestu napada pronašla je i jednu čauru, zbog čega se sumnja da je osim ubadanja bila i pucnjava. Tek kada se oglasila spolicijska sirena saznali su da se desio napad na mladića.
Holandija donela zakon: Bez burki u školi, bolnici, prevozu
Holandski poslanici usvojili su većinom glasova predlog zakona kojim se zabranjuje nošenje muslimanske burke na nekim javnim mestima kao što su škole, bolnice i javni prevoz. "Zakon je izglasan", rekla je predsednica donjeg doma parlamenta Kadidža Arib pošto je parlament usvojio vladin predlog sa 132 glasa za od ukupno 150 u tom telu. Prema tekstu koji je u maju najavila vlada liberalnog premijera Marka Rutea predviđa se zabrana nošenja odeće koja krije lice u zgradama za nastavu i za zdravstvenu negu, zgradama vlade i javnom prevozu. Kršenje zakona kažnjivo je novčanom kaznom do 405 evra. Zakon još treba da izglasa gornji dom, senat. Zabrana se ne odnosi na nošenje burke na ulici, i primenjuje se samo u "specifičnim situacijama kada je važno da ljudi mogu da se vide, ili iz bezbednosnih razloga", rekao je premijer Mark Rute u maju i dao uveravanja da predlog nema "nikakvih verskih korena". U prvoj Ruteovoj vladi 2010-2012 izglasan je zakon o opštoj zabrani nošenja burke, ali nije stupio na snagu jer je vlada pala. Sadašnja Ruteova vlada sastavljena od liberala i laburista navela je da nema razloga da se zabrani nošenje burke i na ulici.
Evropski sud za ljudska prava zaključio je u julu 2014. da zabrana nošenja integralnog islamskog vela (burke, nikaba) usvojena 2010. u Francuskoj ne krši slobodu vere. Takva zabrana je takođe usvojena u Belgiji, Bugarskoj i nekim švajcaskim regionima.
Vesti iz javnog sektora čitajte na sajtu www.nsjs.org.rs
...............................................................................................
Pregled vesti za određeni dan možete preuzeti na stranici - Novosti.
...............................................................................................
Povratak na vrh stranice
|
