NSPRV-znak-za-sajt_3_cirili_transparentno
nsprv-baner-sredina-gore-II1

Независни Синдикат Просветних Радника Војводине

Press clipping:
Registar dece sa smetnjama u razvoju do kraja 2017
Za naučno istraživački rad u Vojvodini 20 miliona dinara
Srpski naučnici slabo koriste evropske resurse
Kako povećati broj stranih studenata
Uzbunjivač vraćen na fakultet posle tri godine

02. decembar 2016.

................................................................................................

Прегледајте НОВО издање ИНФОРМАТОРА

................................................................................................

Filozofski fakultet obeležio 62. rođendan

filozofski

   Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu u četvrtak 1. decembra obeležio je 62. godine postojanja i uspešnog rada. Program je počeo u 10 časova, otvaranjem 9. Međunarodnog interdisciplinarnog simpozijuma "Susret kultura" i uručenjem Nagrada najboljem mladom istraživaču koju Fakultet dodeljuje svake godine, kao i najboljim studentima osnovnih i master studija. U okviru glavnog programa proslave, svečano je otvorena izložba umetničkih dela koja čine Zbirku Filozofskog fakulteta, oformljenu zahvaljujući sredstvima dobijenim na Konkursu za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije tokom 2015. i 2016. godine.
   U izložbenom holu na prvom spratu, sa početkom u 11.45 časova, je otvorena Izložba knjiga u organizaciji Biblioteke Fakulteta "Nit koja nas povezuje - darodavcima u čast". Izložbu su pripremile Tatjana Maletaški i Violeta Rakić. U 12 časova i 30 minuta održana je promocija "Zbornika u čast Ljiljani Subotić: Teme jezikoslovne u srbistici kroz dijahroniju i sinhroniju", u organizaciji Odseka za srpski jezik i lingvistiku. Prof. dr Ljiljana Subotić bila je redovni profesor Fakulteta i njegov dekan. Promocija prevoda na engleski jezik drame Dragutina Ilića "Posle milijon godina", u organizaciji Odseka za anglistiku, zakazana je za 13 časova, u kino-sali fakulteta. U okviru promocije članovi dramske sekcije Odseka za anglistiku izvešće deo drame na engleskom jeziku.
   U 13.30 časova, u svečanoj sali 114, je predstavljen 150. broj časopisa Kultura. Tema broja je Laž u umetnosti i kulturi. Na promociji će govoriti prof. dr Vladislava Gordić Petković, urednica tematskog broja i autori priloga: doc. dr Mladen Jakovljević, dr Viktorija Krombholc, dr Sanja Maričić Mesarović, msr Bojana Kovačević Petrović i msr Predrag Kovačević.

TIMSS 2015: Srpski četvrtaci iznad svetskog proseka

   Učenici četvrtog razreda osnovne škole iz Srbije iznad su proseka kada je u pitanju znanje iz matematike i prirodnih nauka (biologija, fizika i geografija) – pokazali su rezultati najnovijeg međunarodnog istraživanja TIMSS 2015. (Trends in International Mathematics and Science Study). Ovo je najbolji uspeh koji je Srbija postigla od kada naša zemlja učestvuje u TIMSS istraživanju, a od 57 zemalja sa svih kontinenata, „azijski tigrovi” zauzimaju vrh na obe ove liste (Singapur, Južna Koreja, Hongkong, Japan, Tajvan).
   Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije Anamarija Viček, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, objasnila je da se u istom trenutku objavljuju rezultati u svim zemljama u kojima je rađeno istraživanje, kao i da su oni bitni pokazatelji zbog reforme na kojoj rade prosvetne vlasti.

TIMSS: Učestvovalo 4.036 učenika z 160 OŠ u Srbiji

   Po rečima dr Nikolete Gutvajn, direktorke Instituta za pedagoška istraživanja, u TIMSS-u je učestvovalo 580.000 učenika širom planete, uključujući i 4.036 učenika (i isto toliko roditelja) iz 160 osnovnih škola u Srbiji. Reč je o međunarodnom projektu ispitivanja znanja učenika četvrtog i osmog razreda iz matematike i prirodnih nauka, koji se sprovodi svake četiri godine – od 1995. Srbiji je ovo četvrto učešće od 2003.
   Naši učenici su postigli bolji rezultat u oblasti prirodnih nauka – 525 poena, a prvoplasirani Singapur ima 590. To nas svrstava u red zemalja poput Kanade, Nemačke i Danske, a ispod nas su ostali Australija, Severna Irska (koja je recimo šesta iz matematike), Španija, Holandija, Italija, Belgija, Portugalija, Novi Zeland, Francuska, Turska. Rusija je četvrta sa 567 bodova, SAD imaju 546, Slovenija 543, Hrvatska 533, a poslednji je Kuvajt sa 337 bodova. Iz matematike srpski četvrtaci su postigli 518 poena, u rangu Švedske, Slovenije, Nemačke. Bolji smo od Australije, Kanade, Italije, Španije, Hrvatske, Novog Zelanda, Francuske… Prvi je Singapur sa 618 bodova, Finska ima 535 poena koliko i Poljska, a poslednji je ponovo Kuvajt sa 353. Na predstavljanju istraživanja čuo se i zanimljiv podatak da se naši đaci plaše matematike i da smo u vrhu Evrope po anksioznosti kada je ovaj predmet u pitanju.

U srpskim školama se radi dobro

u

   “Rezultati TIMSS-a nas svrstavaju u rang svih okolnih razvijenih zemalja. To znači da imamo decu i učitelje koji mogu da stanu u red sa vršnjacima i kolegama iz bogatijih, zapadnih zemalja. Ovo je pokazatelj da se u Srbiji radi dobro, ali i da neke stvari moramo da menjamo u periodu od petog do osmog razreda – rekla je Vesna Nedeljković, pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje. Ono na čemu je takođe potrebno raditi jeste da se poveća procenat najboljih učenika iz matematike i prirodnih nauka, kao i da se poveća procenat onih koji savladaju samo osnove programa. Primera radi, u Singapuru i Hongkongu, gotovo čitava generacija (99–100 odsto) savladava osnove matematike, dok je znanje polovine đaka na naprednom nivou. U Srbiji „naprednih” ima osam odsto u prirodnim nauka i 10 odsto u matematici, a onih najlošijih od sedam do devet odsto.

Još ima prostora za napredovanje

   Ivana Jakšić je u ime nacionalnog tima koji je sproveo ovo istraživanje dala malo više detalja: u Srbiji su učestvovali đaci iz malih i velikih škola, izdvojenih odeljenja, gradskih i ruralnih područja, a uz testove sa učenicima, ispitivani su i direktori škola, nastavnici i prvi put – roditelji. – U odnosu na prethodno istraživanje, naši đaci su se u prirodnim naukama popravili kada je u pitanju živa priroda (biologija), dok su kod matematike bolji u prikazu i primeni podataka. Jasno je da još ima prostora za napredovanje i da utvrdimo zašto je razlika između učenika iz Singapura i njegovog vršnjaka iz Srbije 100 poena – rekla je Jakšićeva.

Bolje rezultate postižu đaci koji su prošli pripremni
predškolski program

   Na pitanje „Politike” kako se objašnjavaju bolji rezultati u odnosu na prethodno istraživanje – da li to znači da je ova generacija bolja ili su učitelji više radili sa đacima, rečeno je da nastavnicima jeste ukazano šta bi trebalo više da rade sa učenicima, odnosno da promene način rada i predavanja. Istraživači su TIMSS iskoristili i da ispitaju šta je to što utiče na učenička postignuća i dobili iznenađujuć rezultat: 85 odsto zavisi od onoga što đaci donesu u školu (iz porodice i vrtića), a 15 odsto utiče sama škola. Po objašnjenju Ivane Jakšić, utvrđeno je da bolje rezultate postižu đaci koji su prošli pripremni predškolski program, koji su pre polaska u prvi razred znali da pišu, čitaju, računaju, đaci čiji su roditelji visokog obrazovnog nivoa i višeg socijalnog i ekonomskog statusa (deca imaju svoju sobu, svoj radni sto, svoj kompjuter...).

Direktori: Bolji uspeh u školama gde nema remećenje nastave

   S druge strane, na osnovu izjava direktora, zaključeno je da na bolji učenički uspeh utiče školska sredina u kojoj nema remećenje nastave, u kojoj nema neopravdanih izostanaka, nema disciplinskih problema, u kojima se gaji pozitivan stav prema matematici, u kojima se nastavnici više angažuju na času, interesantnije predaju…. Svi ovi rezultati ukazali su na potrebu usmeravanja na što ranije učenje, kao i na razvijanje pozitivnih uverenja o matematici. Ministarstvo prosvete, čulo se na konferenciji, počeće pilotiranje novih predškolskih programa, kako bi se 2017/2018. sproveo novi program za predškolski uzrast.

(Zašto) mali maturanti kvare uspeh?

   U istraživanju 2003. i 2007. godine iz Srbije su učestvovali mali maturanti, a 2011. i 2015. đaci četvrtog razreda. Dr Nikoleta Gutvajn je rekla da je u planu da Srbija učestvuje i u sledećem TIMSS istraživanju 2019. godine i da će prvi put biti obuhvaćeni đaci i četvrtog i osmog razreda, što će nam dati najbolju sliku o tome zašto učenici padnu sa rezultatima dok stignu do mature.I dok su četvrtaci dva puta zaredom iznad proseka, osmaci su oba puta bili ispod. Primera radi, 2007. godine maturanti su u oblasti matematike imali 486 poena, a iz prirodnih nauka 470. Prosek TIMSS skale je 500 poena.

Besplatne pripreme za prijemni na PMF-u

   Prirodno matematički fakultet organizuje besplatnu pripremu za prijemni iz matematike, informatike i hemije za sve buduće studente.  Pripreme iz matematike i informatike biće održane u subotu, 3.decembra, a iz hemije početkom naredne godine. "Priprme su besplatne, a to je roditeljima i srednjoškolcima jako važno, jer ih mnogi naplaćuju. Ovde se radi ono što će zapravo biti i na prijemnom ispitu. Rasporedi i teme koje će biti na besplatnim pripremama možete videti na našem sajtu. Nije potrebno posebno se prijavljivati, dovoljno je samo doći tog dana na Departman za matematiku", kaže Saša Rakić, portparolka Prirodno-matematičkog fakulteta.

Kikinda: Otvaranje izložbe "Zapisano se duže pamti"

kikinda

   U Narodnom muzeju u Kikindi 30. novembra u 12 časova je svečano otvorena gostujuća izložba Muzeja grada Novog Sada "Zapisano se duže pamti". Sa početkom u 18 časova, je organizovana radionica kaligrafije za odrasle. Izložba „Zapisano se duže pamti", autorke Marijane Ratkelić Lazić, kustoskinje Muzeja grada Novog Sada, predstavile su javnosti deo kolekcije pribora za pisanje Odeljenja za kulturnu istoriju Muzeja grada Novog Sada. Kao prateći program izložbe, sa početkom u 18 časova Vera Stojšić Gašparovski, profesorka razdredne nastave i kaligrafije i predsednica Udruženja vojvođanskih učitelja, održala je radionicu kaligrafije. Postavka u Narodnom muzeju Kikinda može da se pogleda do 26. decembra.

Koncert studenata katedre za duvačke instrumente

   U holu zgrade Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu na Petrovaradinskoj tvrđavi u sredu uveče u 20 časova concert su održali studenti i studentkinje Katedre za duvačke instrumente. Ulaz je bio slobodan. Na koncertu su nastupili studenti iz klasa prof. Laure Levai Aksin, prof. Nikole Srdića, prof. Vladimira Puškaša, prof. Nenada Vasića, doc. Gordana Tudora i saradnika Kristijana Baroša i Gabora Bunforda. Za klavirsku saradnju biće zaduženi Ivana Karajkov, Oskar Riter i Nela Skeledžija. Program: T. Albinoni, F. Devienne, B. Heiden, E. Bozza, E. Schulhoff, G. Ph. Telemann, G. Schreck.

Srbiji treba oko 7% domaćih studenata koji su mobilni

   Da bi naši univerziteti bili primamljiviji akademcima iz inostranstva, predlaže se povećanje broja programa na engleskom jeziku, ali i razvijanje onlajn kurseva za učenje srpskog jezika kao nematernjeg Ako se pretpostavi da je školarina za strane studente 1.000 evra, Srbija je 2014. godine izgubila najmanje 5,8 miliona evra, ne računajući novac koji bi akademci iz drugih zemalja potrošili na stan, hranu, putne troškove, kulturne potrebe… Prema procenama, srazmerno veličini BDP-a, u Srbiji je te godine studije trebalo da završi 7.700 stranih studenata, ali prema podacima Evrostata završilo ih je svega 1.873.
   Poređenja radi, deo svetskog tržišta koji ima Velika Britanija kada su u pitanju mobilni studenti iznosi 6,4 milijarde dolara, a u obzir su uzete samo školarine i smeštaj. Srazmerno veličini BDP-a, Srbija bi trebalo da ostvaruje 94,5 miliona dolara na istom tržištu. Kako bi se promenila ova slika naše zemlje na svetskoj akademskoj mapi i na srpske univerzitete počeli da pristižu strani studenti i profesori, do kraja ove godine Srbija bi trebala da usvoji prvu „Nacionalnu strategiju internacionalizacije visokog obrazovanja do 2025. godine”. Inače, većina država članica EU je ovu oblast već regulisala strateškim dokumentima.

Aktivni državni sporazumi sa samo 11 zemalja

   Srbija trenutno ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti visokog obrazovanja putem državnih sporazuma koje sklapaju visokoškolske ustanove, učešćem pojedinaca u međunarodnim projektima i putem ograničene saradnje sa stranim preduzećima. Na državnom nivou, preko Ministarstva prosvete, aktivna bilateralna saradnja postoji sa Kinom, Francuskom, Hrvatskom, Portugalijom, Italijom, Slovenijom, Nemačkom, Austrijom, Rusijom, Slovačkom i Belorusijom. Srbija učestvuje u programima EU – Erazmus plus i Horizont 2020, kao i u srednjoevropskom programu za razmenu studenata i nastavnika CEEPUS. Problem je što se postojeći resursi ne koriste kako treba, kao i činjenica da fakulteti retko objavljuju međunarodne konkurse za otvorena radna mesta, a mali broj stranih nastavnika učestvuje u komisijama za odbranu doktorskih disertacija.

Nagrada za roman godine – Vladislavi Vojnović

   Na konkurs za Nagradu Rade Obrenović, koju dodeljuje Međunarodni centar književnosti za decu Zmajeve dečje igre, prispelo je ove godine 14 romana za decu i mlade. Odlukom žirija u sastavu: Valentina Hamović (predsednik), Jelena Spasić i Gordana Maletić (članovi), za najbolje proglašeno je ostvarenje Vladislave Vojnović Avram, Bogdan, vodu gaze, u izdanju „Službenog glasnika" iz Beograda. Nagrada će biti dodeljena na dan Zmajevog rođenja 6. decembra u Svečanoj sali Gradske kuće u Novom Sadu, u 19 časova.

Predavanje "Hranilice za ptice i vrste koje ih posećuju"

   Na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerzitea u Novom Sadu u sredu u 20 časova je održano predavanje "Hranilice za ptice i vrste koje ih posećuju". Svi zainteresovani imali su priliku da od predstavnika Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saznaju koje vrste ptica nastanjuju urbane delove Novog Sada, a studenti i studentkinje podelili su sa posetiocima savete o tome kako jednostavno napraviti hranilice i pomoći pticama da prežive hladne zimske dane. Predavanje je nastavak akcije "Zimnica za ptice" koju realizuje neformalna grupa EkoFans kroz program "Lokomotiva - lokalna omladinska inicijativa". Proteklog vikenda, mladi su na radionici izrađivali hranilice, a tokom sledeće nedelje one će biti postavljene na nekoliko mesta u gradu.
   "Lokomotiva" ima za cilj motivisanje mladih da se aktivnije uključe u društveni život kroz obezbeđivanje podrške neformalnim grupama mladih da razviju i realizuju svoje ideje koje su usmerene na pozitivne promene u zajednici i/ili životu mladih. Program realizuje udruženje "HMM..." uz podršku Gradske uprave za sport i omladinu - Kancelarija za mlade, a u okviru implementacije Lokalnog akcionog plana politike za mlade grada Novog Sada.

Akcija dobrovoljnog davanja krvi na Fakultetu sporta

akcija

   Zavod za transfuziju krvi Vojvodine u sredu 30. novembra organizovao je akciju dobrovoljnog davanja krvi na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu. Akcija je realizovana u periodu od 9 do 13 časova. Zavod za transfuziju krvi Vojvodine motiviše mlade ljude na dobrovoljno davanje krvi. Kriterijumi za davanje krvi nisu visoki - potrebno je da osoba ima od 18 do 65 godina, da se dobro oseća, da zadovoljava granične vrednosti hemoglobina i ima više od 50 kilograma. Pre davanja krvi preporučuje se lagani doručak. Dobrovoljno davanje krvi sa ciljem spašavanja ljudskih života je human čin i zasniva se na principima dobrovoljnosti, anonimnosti, neplaćenosti i solidarnosti.

KZM Subotica: Poziv za volontere

   Kancelarija za mlade grada Subotice, u okviru obeležavanja Međunarodnog dana volontera, pozvala je mlade da se kao volonteri priključe različitim aktivnostima i time doprinesu promociji humanosti i saradnji u zajednici. Rok za prijavu zainteresovanih bio je 1. decembar. Mladi subotičani i subotičanke imali su mogućnost da 1. decembra pruže pomoć u organizaciji i realizaciji kreativne radionice sa decom iz udruženja "Zajedno" u igraonici "Abrakadabra". Radionica je održana u periodu od 17 do 19 časova.
   Volonteri i volonterke mogu da se uključe i u humanitarnu akciju prikupljanja dečje odeće i ostalih potrebnih stvari i pomognu pri primopredaji paketa koje sugrađani budu donosili. Akcija će se organizovati 5. i 6. decembra od 18 do 20 časova u Gradskom omladinkom centru u saradnji sa Centrom za socijalni rad.

CK13: Ciklus radionica o diskriminaciji - Pozadina propagande

   U Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu u utorak 29. novembra, sa početkom u 19.30 časova, je održana treća radionica iz ciklusa „Pozadina propagande – gde se završava informacija, a počinje diskriminacija?". Ulaz je bio slobodan. Učesnici i učesnice imali su priliku da se upoznaju sa osnovama propagande i načinima na koje se postojeći stereotipi i predrasude koriste u građenju (ne)poželjne slike o "drugom". Radionice su interaktivnog tipa, otvorene za sve mlade osobe, bilo da jesu ili nisu pripadnici i pripadnice diskriminisanih grupa. Namera programa je da pruži prostor mladima da otvoreno diskutuju o diskriminaciji i temama i problemima koje iz nje proizilaze, uz poštovanje kulture dijaloga i upoznavanje sa principima kritičkog mišljenja kao osnovnim preduslovima za stvaranje otvorenog društva. Voditelj radionica je diplomirani novinar i aktivista Damir Bojić. Ciklus radionica realizuje se u okviru projekta „Pozadina propagande – gde se završava informacija, a počinje diskriminacija?" koji je podržan od italijanske regije Lacio, a sprovodi se u saradnji sa Omladinskim centrom CK13 i Servizio Civile Internazionale Italia iz Rima. Omladinski centar CK13 nalazi se ulici Vojvode Bojovića 13.

Počeli Decembarski Zmajdani lepih reči

   Predstavom Princ od basne, po tekstu Melanije Rimar, u izvođenju Alise Lacko, 30. novembra otvoren je 25. Festival monodrame za decu Zmajevih dečjih igara, centralni programski događaj ovogodišnjih Decembarskih Zmajdana lepih reči. Odigrane su i predstave Vitamini zdravi fini, po tekstu, režiji i izvođenju Cvetina Aničića i Vrabac tužibabac po tekstu Branka Stevanovića, u režiji Lilijane Ivanović i izvođenju Vladimira Balašćaka. Festival je nastavljen juče od 10 časova u Pozorištu mladih.

Novi Sad: Semaforizacija u srednjim školama

   Kviz i edukacija vozača "Semaforizacija" šesti put je sprovedena u novosadskim srednjim školama. Taj prokjekat obuke mladih vozača, koji sprovodi Centar sa promociju bezbednosti saobraćaja, do sada je obuhvatio 2 hiljade maturanata koji su, prema statistici, jedna od najugroženijih učesnika u sobraćaju. Ove godine u takmičenju su učestvovale Srednja ekonomska škola Svetozar Miletić, Srednja mašinska škola, Tehnička škola "Mileva Marić - Ajnštajn" i Gimnazija "Laza Kostić", čiji su učenici pokazali najviše znanja i pobedili u kvizu. Kviz "Semaforizacija" se uz finasijsku pomoć Gradske uprave za omladinu i sport i Kancelarije za mlade ali i podršku Policijske uprave Novi Sad i Agencije za bezbednost saobraćaja. Cilj je jasan, pripremiti mlade ljude za učestvovanje u saobraćaju. Iako je znanje najveća dobit, učesnicima kviza su dodeljene i nagrade, koje je obezbedio novosadski Parking servis. https://www.youtube.com/watch?v=9Z_BpvO8zPY

Novi Sad: Memorijal privukao pijaniste iz 26 zemalja

novi

   Novi Sad će od 3. do 9. decembra biti domaćin 8. internacionalnog pijanističkog takmičenja - Piano memorijala "Isidor Bajić", koji će okupiti mlade umetnike iz 26 zemalja sveta. Takmičenje, koje se održava bijenalno, odvijaće se u tri kategorije: A (do 17 godina), B (do 19 godina) i C (do 32 godine), u koncertnoj sali Muzičke škole "Isidor Bajić", koja je i organizator Memorijala. Audiciju je prošlo 26 takmičara iz 26 zemalja: Irske, Makedonije, Italije, Velike Britanije, Rusije, Kine, Austrije, Kazahstana, Ukrajine, Jermenije, Francuske, Tajvana, Holandije, Slovenije, SAD, Izraela, Japana, Nemačke, Republike Koreje, Češke, Švajcarske, Čilea, Hrvatske, Rumunije, Mađarske i naše zemlje.
   Memorijal će biti svečano otvoren 3. decembra u Sinagogi koncertom Vojvođanskog simfonijskog orkestra, pod dirigentskim vođstvom Aleksandra Kojića, sa solistom Evgenijem Starodubcevim (Rusija), laureatom VIII Memorijala "Isidor Bajić" (2014). Program koncerta čine kompozicije Aleksandre Stepanović, Beyiha Smetane i Sergeja Rahmanjinova. Ovo takmičenje, osnovano 2002, prati i o nagradama odlučuje internacionalni petočlani žiri u kojem su: Filipo Balduči (Italija), Mihael Buljičev-Okser (Rusija/USA), Mihail Markov (Rusija/Holandija), Evgenij Starodubcev (Rusija) i Ksin Vang (Kina). Svečano zatvaranje biće upriličeno takođe u Sinagogi, 9. decembra, kada će nastupiti Beogradski simfoničari, sa dirigentom Radanom Jovanovićem, koji će pratiti finaliste C kategorije. Pokrovitelji ovog internacionalnog pijanističkog takmičenja su Gradsko veće za kulturu Novog Sada, Sekretarijat za kulturu, informisanje i verske zajedice AP Vojvodine i Ministarstvo kulture Republike Srbije. Suorganizatori su EPTA (Evropsko udruženje klavirskih pedagoga) Srbije – Vojvodina i Muzička omladina Novog Sada, a partneri su Vojvođanski simfonijski orkestar i Beogradski simfoničari.

Siromaštvo - okidač za rano napuštanje školovanja

   U četiri osnovne i šest srednjih škola u Srbiji, u kojima je u prethodne dve godine sproveden pilot-projekat „Sprečavanje osipanja učenika u obrazovnom sistemu”, napuštanje školovanja pre sticanja diplome smanjeno je za čak 66,1 odsto. Analize su pokazale i da je stopa ponavljanja razreda umanjena za 23 procenta. Pre početka projekta, prosečno u jednoj školskoj godini, obrazovne ustanove napuštao je 221 đak, dok je posle dve godine iste škole napustilo 75 učenika. Pod najvećim rizikom od osipanja su đaci iz najsiromašnijih sredina i srednjoškolci koji pohađaju trogodišnje obrazovne profile, moglo se čuti na završnoj konferenciji projekta u hotelu „Radison blu-Stari mlin” u Beogradu.
   Siromaštvo je ključni faktor koji utiče na rano napuštanje školovanja, a pored njega su to dečji rad, radne migracije, slab školski uspeh, diskriminacija, maloletnička trudnoća, čulo se na konferenciji „Sprečavanje osipanja učenika iz obrazovnog sistema Republike Srbije“. - U projektu je učestvovalo 10 osnovnih i srednjih škola u sedam lokalnih samouprava, koje pohađa više od 7.000 učenika i gde radi oko 700 nastavnika. Najvažniji rezultat projekta je da je stopa osipanja smanjena za 66 odsto. Od svih mera koje su škole sprovodile, najefektivnije su se pokazale individualizovane mere podrške za učenike u riziku od osipanja. Od 450 đaka za koje je rađen individualni plan prevencije osipanja, samo pet odsto je napustilo školovanje.
   Stopa ponavljanja razreda je smanjena za 23 odsto, a stopa izostajanja u srednjim školama za 30 odsto – navodi neke od rezultata projekta Tanja Ranković, iz kancelarije Unicefa u Srbiji. Kako je navela, rezultati govore da škola može preventivno da utiče i na dejstvo faktora za koje se obično misli da je nemoguće, poput veoma izraženog siromaštva, ozbiljnih problema u porodici i u ponašanju. Rankovićeva kaže da isprobane mere mogu da se uspešno sprovode u bilo kojoj obrazovnoj ustanovi u Srbiji, s obzirom da su dale odlične rezultate u školama koje rade u najnepovoljnijem okruženju – u siromašnim sredinama, nedovoljno opremljene, sa velikim brojem učenika putnika, dece koja primaju socijalnu pomoć i pripadaju drugim osetljivim društvenim grupama. Ona podseća da su izmenama krovnog zakona 2013. godine škole obavezne da se bave prevencijom dropa auta, ali da nije precizirano kako to da urade.
   Rankovićeva je navela da su u okviru ovog projekta razvijeni alati i mehanizmi koje obrazovne ustanove mogu uspešno da primene, a kao posebnu vrednost istakla to što ne zahtevaju dodatna finansijska sredstva i oslanjaju se na postojeće resurse škola. U cilju podrške obrazovnim ustanovama, sve škole u Srbiji će dobiti onlajn verziju Priručnika za planiranje, sprovođenje i praćenje mera za sprečavanje osipanja učenika iz obrazovanja, kao i druge materijale koji im mogu koristiti u rešavanju ovog značajnog problema.

Većina školskih policajaca obezbeđuje dve, neki i tri škole

vecina

   Većina školskih policajaca ne obezbeđuje jednu, nego dve, pa i tri škole. To im otežava rad, ali ne umanjuje njihov značaj – priznaju direktori osnovnih i srednjih škola negodujući dok se prosvetnim krugovima širi vest o mogućem ukidanju dragocenog i deficitarnog kadra. – Nije svakoj školi neophodan policajac, ali je povećana bezbednost i smanjen broj krivičnih dela gde su stalno prisutni. Jedan policajac ne može pravovremeno da reaguje na incidente u više od jedne škole, to je fizički neizvodljivo. Skorašnje vršnjačko nasilje na Voždovcu, u Školi za negu lepote, primer je da on sam nije mogao da spreči napadače da pretuku đaka. U vreme te tuče obilazio je drugu od ukupno tri škole o kojima brine. Zbog toga smatramo da bi povećanje broja školskih policajaca rešilo dva goruća problema – policajci koji čekaju posao dobili bi šansu i smanjilo bi se nasilje u školama – kaže Jelenković iz sindikata policije. Podseća da je nedavno školski policajac u rejonu Trgovačke škole u Starom gradu sprečio maloletnika u preprodaji heroina. – Naopako ako ukinu „pola” školskog policajca što imamo. Ne mogu da zamislim da škola danas funkcioniše bez njega. Dobili smo ga prve godine kada je ta služba uvedena. Delimo ga sa Prvom ekonomskom, u vreme odmora prisutan je u obe škole jer nam se odmori ne poklapaju. Potreban nam je u kasnim prepodnevnim, popodnevnim i večernjim satima. To radno vreme mu komplikuje život, ali nam izlazi u susret jer imamo više od 1.000 učenika na lokaciji gde se mogu očekivati različiti problemi − ukazuje Zoranka Rebić, direktorka Trgovačke škole.

Nije svakoj školi policajac potreban, ali je dobrodošao

   U zdanje Trgovačke, u gradskom jezgru, doslovno se ulazi sa ulice – nema ogradu ni dvorište. Ima samo jednog radnika obezbeđenja, koga plaćaju roditelji, i „pola” policajca. − Kod nas je specifična situacija. Đaci veliki odmor provode na ulici. Najosetljivija su nam deca iz unutrašnjosti, nespremna za izazove velegrada. Naš policajac poznaje đake. Mlad je i oni mu veruju. U dosluhu sa đacima sprečava organizovanje sačekuše ili tuče, kakve su među omladinom, nažalost, postale pravilo ponašanja − dočarava Rebićeva.
   Nisu problematični klinci osnovni razlog da nadležni dodele školi policajca, presudno može da bude školsko okruženje. Osnovnu školu „Skadarlija”, na primer, da dobije službenika MUP-a „kandidovala” je adresa u boemskoj četvrti. – Naša deca su dobri đaci. Pod našim krovom nema nasilja, ali nam znači što je školski policajac više kod nas nego u Prvoj beogradskoj gimnaziji sa kojom ga delimo – priznaje Mirjana Sloboda, direktorka „Skadarlije”.
   Školama bi odgovaralo da ne moraju da dele policajca, a nekima su preko potrebna i dva. – Dvorište nam se prostire na hektar i po, imamo četiri objekta, 7.800 kvadratnih metara prostora gde se odvija nastava. Sa oko 850 đaka, radimo u dve smene. Nemamo privatno obezbeđenje. Omeđeni smo sa četiri ulice, jedan od ulaza nam je u prometnoj Lješkoj. Preko puta nam je Trinaesta beogradska gimnazija, sa kojom delimo Zokija, našeg školskog policajca. Po potrebi, on nadzire i obližnju OŠ „Filip Kljajić Fića”. Naši đaci, gimnazijalci i osnovci su dobra deca, ne sukobljavaju se, ali ko može da garantuje da potencijalni rivalitet nikad neće da eskalira – kao iz rukava prosipa Nataša Parezanović, direktorka Hemijsko-prehrambene tehnološke škole, arsenal argumenata kojima potkrepljuje tvrdnju da je ovoj kući znanja „trećina” policajca malo.
   Uporno na svakom sastanku direktora škola i policije Čukarice, kako kaže, ponavlja da im je jedan školski policajac malo, da su im potrebna – dva. − Obrazloženje nadležnih je „zovite nas ako budete imali problem, nemamo dovoljno kadra”. Nije poenta samo da dođu zbog incidenta, veća je korist kada su tu preventivno. Nama školski policajac, koliko god malo bio ovde, znači mnogo. Vide ga đaci u dvorištu, zgradi, neposrednom okruženju. Njegova pojava ostavlja bitan psihološki efekat. Oni koji bi pravili probleme odustanu kad vide uniformisano lice. Ukidanje te službe povećalo bi bezbednosni rizik. Školski policajac, član kolektiva, nikako višak − kategorična je Parezanovićeva. 

Verodostojnost e-opravdanja

   Ukoliko posumnjaju u dečje marifetluke, iz škole će morati da pozovu roditelje na razgovor, da bi proverili verodostojnost e-opravdanja. Tako će mame i tate ipak morati da svrate do razrednog i konačno ga upoznaju U praistorijsko doba, nema tome dvadesetak godina, sve je bilo drugačije. Na moju žalost, bio sam štreber, tako da nisam izostajao iz škole. Sada žalim, jer bih prošao bolje u životu. Na ovom priznanju će mi zameriti puritanci i dušebrižnici, ali srećom, deca ne čitaju novine. Za razliku od mene, postojala je čitava prevarantska družina, organizovana grupa kojoj je jedini cilj obrazovanja bio da se dokopaju blokova sa lekarskim opravdanjima. Razume se da im krajnji cilj nije bio da upišu medicinu. Oni bi se nekako domogli tih ispečatiranih blokova, a potom su pažljivo i uglavnom vešto falsifikovali lekarske potpise. Jedan od ortaka se toliko zaneo, da je falsifikovao potpis svog lekara čitavih šest meseci nakon što je čovek preminuo. Tako je razotkrivena njegova prevara. Kazne za te delinkventne pojave u socijalističkom društvu bile su uglavnom niže ocene iz vladanja i ukori koji su se obznanjivali na roditeljskim sastancima.
   Danas je taj jedan od đaka falsifikatora uspešni privrednik. Drži mi lekcije o naivnosti iz rane mladosti, a ja pažljivo analiziram njegove primedbe. Vreme koje sam provodio u učionici, on je menjao za intenzivno sticanje znanja iz takozvane škole života. Tamo je bio odlikaš. U strogoj državnoj školi jedva se provlačio. Vreme tranzicije zahtevalo je gradivo koje je on nakupio muvajući se po gradu. Posle je zalazio i van Beograda, gde ga je magnetski privlačila srpsko-rumunska granica. Tamo se u čamcima, preko Dunava, švercovao benzin u vreme sankcija. Posle je prešao na organizovanje prevoza benzina železnicom. Kad su vukovci izašli van učionica, za njih je već bilo kasno. Mesta za uspešne zauzeli su oni koji su bežali sa časova, sa džepovima punim lažnih lekarskih opravdanja. Valjda su ih ti papiri podsećali na novac. Šta će se dogoditi sa malim, nevaljalim računarskim sveznalicama koji uspeju da prevare državnu upravu, roditelje i nastavnike? Biće to znak da su sazreli pre punoletstva i da će kad-tad uleteti u aj-ti sektor koji se inače brzo razvija. To je društvena neminovnost. Ako ne prođu u privatnom sektoru, angažovaće ih država, da brane e-bezbednost od nekih novih klinaca sličnih njima. Veliki svet ih svakako čeka raširenih ruku. Štreberi će za to vreme vredno učiti. Moralno je ispravno da tako vaspitavamo svoju decu, ali šta će nam reći kad shvate kakva je upotrebna vrednost tog znanja? Hoće li nam ikada oprostiti? I hoće li prihvatiti naše opravdanje i ako nije falsifikovano.

Ulica ne sme biti dom nijednom detetu

ulica

   Kampanja "Ulica nije i ne sme biti dom nijednom detetu" u organizaciji Ekumenske humanitarne organizacije sprovodi se od 9. novembra. Kampanja ima za cilj da podigne svest društva o postojanju dece koja su na ulici. Istraživanje od maja do avgusta ove godine koje je obuhvatilo 103 porodice pokazalo je da 137-oro dečaka i devojčica radi ili prosi na ulici. "I pored velikog broja zakona koje prepoznaju dete, ne postoji konkretno nijedan zakon o zaštiti dece ulice. U Zakonu o socijalnoj zaštiti prepoznata je usluga Svratišta za decu za koju su ispunjeni određeni standardi, međutim činjenica je da mi ne možemo da znamo o kom broju dece ćemo na godišnjem nivou govoriti", kaže Tijana Vidović iz Ekumenske humanitarne organizacije.
   U Ministarstvu za socijalna pitanja rečeno nam je da bi Savet za prava deteta koji je upravo formiran, trebalo da pokrene inicijativu Nacionalnog plana akcije za decu, koji je istekao prošle godine. Započet je i projekat Međunarodne organizacije rada koji će definisati najgore oblike dečijeg rada i formulisaće izmenu postojećih zakona. 
https://www.youtube.com/watch?v=tOCUfSzMYh4

Svratište: Povećan broj dece koji koriste njihove usluge

   I upravo u Svratištu konstatuju da je ove godine povećan broj dece koji koriste njihove usluge i da ih dnevno bude oko 50. Jedan od razloga je što su povećali kapacitete pre godinu dana."Delimično se nama čini da je uzrok i to što su mnoge porodice, sada kada je krenula ova migrantska kriza, mnoge porodice koje su ranije bile u azilu su vraćene i ponovo su se posle par godina našli u Srbiji i konkretno u Novom Sadu", navodi Daliborka Batrnek Antonić, iz "Svratišta".
   U novosadskoj policiji kažu da je veoma teško utvrditi tačan broj dece koji rade ili prose na ulici, ali da od početka ove godine nije podneta nijedna prekršajna prijava za prosjačenje protiv maloletnih lica u koja spadaju osobe od 14 do 18 godina.

Srednjoškolci sve izloženiji digitalnom nasilju

   Digitalno nasilje sve je zastupljenije među mladima u srednjim školama, a istraživanje je pokazalo da svega 35 odsto nastavnika smatra sebe kompententnim da se nose sa situacijama digitralnog nasilja, izjavila je savetnica u Ministarstvu prosvete Gordana Medenica. Ona je na predstavljanju rezultata projekta "Budi muško - menjaj pravila: program sprečavanja nasilja u srednjim školama", naglasila da svi zajedno moramo više raditi na prevenciji svih oblika nasilja u školama. Medenica kaže da je Grupa za zaštitu od nasilja i diskriminacije u Ministarstvu prosvete radila puno projekata na rodno zasnovanom nasilju, digitalnom nasilju i rešavanju psihološko kriznih situacija u vaspitno obrazovnim ustanovama. "Pružamo podršku onima koji trpe nasilje, koji su ugroženi, ali i zaposlenima da se sa ovom pojavom nose na što adekvatniji način i da poštuju sve zakonske procedure", naglasila je Medenica.
   Digitalno nasilje, kako kaže, sve je više zastupljeno, a ministarstvo je zajedno sa Unicefom i Telenorom sprovelo projekat Zaustavimo digitalno nasilje, gde je obučeno više od 8.000 zaposlenih za reagovanje u situacijama digitalnog nasilja, ali se radilo i sa učenicima na vršnjačkoj edukaciji. Branko Birač iz Centra E8, naglasio je da ta organizacija ima veliki broj realizovanih radionica u srednjim školama i da su radili sa mladima u više od 35 gradova i opština. Poslednjih osam godina, kako kaže, Centar E8 se profilisao kao organizacija za edukaciju mladića na teme rodne ravnopravnosti i prevencije nasilja. Projekat "Budi muško - menjaj pravila" podrazumeva edukaciju učenika i nastavnog osoblja na teme prevencije nasilja i rodno zasnovanog nasilja. U prethodne tri godine, naglasio je Birač, organizovane su brojne edukacije sa mladićima u srednjim školama.

Roboti stvorili novi "univerzalni jezik"

   Kompanija Gugl je do sada koristila veštačku inteligenciju u video igricima, ali je konačno uspela i da je upotrebi za stvaranje potpuno novog jezika Interlingva koji će napraviti pravu revoluciju u prevođenju tekstova u novom, unapređenom programu GNMT (Google Neural Machine Translation). Program koji je ranije funkcionisao u okviru Gugl prevodioca (Google translate) nije mogao da obrađuje cele rečenice odjednom, nego je reči prevodio nezavisno od konteksta u kojem se nalaze. Ovakav koncept je prevazišla Intrlingva koja će biti u stanju da prevodi čitave rečenice.
   Još jedna bitna stvar će biti srećnije rešena, a to je direktno prevođenje s npr. španskog na portugalski jezik, a ne kao što je do sada bilo slučaj, između gotovo svih jezika nalazio se engleski, pa je tako s španskog prvo prevođeno na engleski, a tek onda s engleskog na portugalski. - Koristeći trodimenzionalnu reprezentaciju internih podataka, bićemo u mogućnosti da obezbedimo sistemu podatke koji ću biti dovoljni za direktno prevođenje s bilo kog na bilo koji jezik - rekao je tim koji intenzivno radi na Interlingvi. Zahvaljujući ovim rezultatima GNMT se danas koristi širom sveta i ostvaruje fenomenalne rezultate u prevođenju 10 od mogućih 16 najnovijih jezičkih parova.

Vesti iz javnog sektora čitajte na sajtu www.nsjs.org.rs

...............................................................................................

Pregled vesti za određeni dan možete preuzeti na stranici - Novosti.

...............................................................................................

Povratak na vrh stranice

Дизајн: С. Турински

© 2008 decembar nsprv

fejsbuk-nsprv2016

nsjs transparentno 1

Независни синдикат јавних служби

28.11.2016.
Саопштења:
Молба 3 синдиката за одржавање седнице Одбора за образовање
.......................................
Молба 3 синдиката за присуствовање седници Народне скупштине РС
.......................................
25.11.2016.
Саопштења:
Суд пресудио: Држава да врати и део накнаде за годишњи из 2014.
........................................
Подршка Војном синдикату Србије
.......................................
23.11.2016.
Саопштења:
Извештај са састанка у Министарству просвете (СрпС)
........................................
22.11.2016.
Саопштења:
Дискриминација предшколаца
.......................................
Документа:
Извештај о раду Министарства у првих 100 дана Владе
.......................................
18.11.2016.
Саопштења:
Заслужујемо (ли) боље?
.......................................
16.11.2016.
Саопштења:
Министра не забрињавају најављени штрајкови
.......................................
15.11.2016.
Саопштења:
Председницима синдикалних организација НСПРВ (Одлука о ШТРАЈКУ упозорења)
.......................................
Подсетник:
Споразум о решавању спорних питања
( Од 24.04.2015.)

.......................................
Извештај са састанка Радне групе за праћење ангажовања запослених (СрпС)
.......................................
14.11.2016.
Саопштења:
Немојте, и даље, да нас правите будалама
.......................................
10.11.2016.
Догађаји:
Дан примирја у ПРВОМ светском рату
(Вршац)
Dan-primirja2016-resize
.......................................
09.11.2016.
Саопштења:
Саопштење за медије (СрпС)
.......................................
07.11.2016.
Саопштења:
Захтев министру просвете (СрпС)
.......................................
Ђачке униформе
djačke-uniforme-resize
.......................................
31.10.2016.
Саопштења:
Извештај са састанка радне групе - СрпС
.......................................
30.10.2016.
Саопштења:
Србија у стечају
.......................................
28.10.2016.
Саопштења:
Све договорили, не поштују ништа!
.......................................
27.10.2016.
Саопштења:
Молба за хитан пријем репрезентативних синдиката
.......................................
26.10.2016.
Саопштења:
Ко је послодавац просветарима? Влада РС или ММФ?
.......................................
24.10.2016.
Саопштења:
ХИТНО укинути забрану запошљавања!
.......................................
22.10.2016.
Саопштења:
Смењена Снежана Марковић - СрпС
.......................................
18.10.2016.
Документа:
Члановима подгрупа за праћење ангажовања запослених
.......................................
17.10.2016.
Плакат - Насиље у школама
nasilje-u-skol-resize2016
.......................................
10.10.2016.
Догађаји:
Видео линкови са Светског дана учитеља у Сомбору
wtd-2016-video-resize
.......................................
Видео линкови са Светског дана учитеља у Вршцу
WTD-2016Vrsac-resize
.......................................
07.10.2016.
Саопштења:
Саопштење за медије - СрпС
.......................................
Светски дан достојанственог рада
.......................................
06.10.2016.
Галерија 2016:
WTD - 2016
wtd-2016-resize
......................................
Скупштина НСПРВ
skupstina-2016-resize
......................................
Саопштења:
WTD 2016: Поштујте наставнике и унапређујте њихов положај
......................................
Захтев 3 синдиката за смену помоћнице министра
......................................
04.10.2016.
Презентација - Светски дан учитеља
wdt2016-prezent-resize
.......................................
03.10.2016.
Саопштења:
Саопштење 3 синдиката
......................................
5.октобар - Светски дан учитеља
.......................................
28.09.2016.
Саопштења:
Преговори о платама
.......................................
Светски дан учитеља
(плакат)
Plakat-2016-5-okt-resize
.......................................
27.09.2016.
Саопштења:
Допис три синдиката Влади РС и Министарству просвете
.......................................
25.09.2016.
Недеља подршке особама оштећеног слуха
glas-tisine_resize2016
.......................................
Плакат “Глас тишине”
glas-tisine-plak-resize2016
.......................................
15.09.2016.
Саопштења:
Нови безобразлук УНИЈЕ
........................................
14.09.2016.
Саопштења:
Има ли наде за наставнике са VI степеном
.......................................
09.09.2016.
Саопштења:
Окончан 1. круг преузимања - У понедељак листа вишкова
........................................
08.09.2016.
Светски дан писмености
dan-pismenosti-2016-0
........................................
dan-pismenosti-2016-1
.......................................
dan-pismenosti-2016-2
........................................
07.09.2016.
Саопштења:
Отворено писмо
........................................
06.09.2016.
Документа:
Стручно упутство за праћење ангажовања запослених
........................................
05.09.2016.
Саопштења:
Сабор српских светитеља и учитеља
.......................................
02.09.2016.
Документа:
Решење о формирању Радне групе за праћење ангажовања запослених(Министарство)
.......................................
01.09.2016.
Саопштења:
Хоћемо још један круг?
........................................
31.08.2016.
Саопштења:
Допис 3 синдиката министарству просвете
.......................................
Допис 3 синдиката премијеру
.......................................
Саопштење за медије (СрпС)
.......................................
29.08.2016.
Саопштења:
Саопштење 3 синдиката за медије
.......................................
24.08.2016.
Прописи:
Ценус - основне школе
.......................................
Ценус - средње школе
.......................................
Ценус - специјалне
школе

.......................................
Ценус - уметничке школе
.......................................
18.08.2016.
Саопштења:
Састанак у Министарству просвете (СрпС)
.......................................
16.08.2016.
Саопштења:
Саопштење СрпС-а
........................................
13.07.2016.
Саопштења:
Саопштење 3 синдиката
.......................................
12.07.2016.
Саопштења:
Молба за пријем репрезентативних синдиката
.......................................
05.07.2016.
Саопштења:
Образац за мејл - Путни трошак
.......................................
04.07.2016.
Саопштења:
Допис градоначелнику Зрењанина - Путни трошак
.......................................
01.07.2016.
Саопштења:
(Допис три синдиката) Захтев за исплату накнаде зараде за време проведено на годишњем одмору
.......................................
27.06.2016.
Галерија 2016
ФССШ и НСПРВ: “Краду нас, а ћутимо” - Неће моћи више!
kradu-nas-a-cutimo-resize2016
........................................
16.06.2016.
Саопштења:
Допис министру 3 синдиката - Захтев за исплату преконормног и прековременог рада наставника
........................................
15.06.2016.
Саопштења:
Оштећени за накнаду за годишњи одмор
........................................
Угрожено право на рад наставника са VI степеном стручне спреме
........................................
13.06.2016.
Саопштења:
Успешно одржана Конференција
........................................
13.06.2016.
Плакати
Прекинимо ланце
prekinimo-lance1resize
.......................................
prekinimo-lance2resize
.......................................
prekinimo-lance3resize
.......................................
Догађаји:
Презентација “Фонд за будућност”
fond za buducnost16prezentac
.......................................
Презентација “Против злоупотребе дечијег рада”
protiv dec rada16prezentac
.......................................
Галерија 2016
Црвени картон 2016
Crveni-karton-resize2016 za galeriju
.......................................
Галерија 2016
Музиком против дечијег рада
muzikom protiv dec rada2016resize za galeriju
.......................................
Галерија 2016
Не дечијем раду - Конференција
ne dec radu2016resize konferencija
.......................................
08.06.2016.
Саопштења:
Обавештење (СрпС)
........................................
07.06.2016.
Саопштења:
ПРОГРАМ рада Конференције
........................................
Не дечијем раду
(Лифлет)
Ne-decj-radu-2016Liflet-res
........................................
Red Card 2016
Red-Card-2016resize
........................................
06.06.2016.
Саопштења:
ПОЗИВНО ПИСМО (Светски ДАН борбе против дечијег рада)
........................................
Плакат
Не дечијем раду 2016
Ne-decijem-radu2016resize
........................................
31.05.2016.
Саопштења:
Позив за учешће на конференцији: Не дечјем раду 2016”
........................................
19.05.2016.
Саопштења:
Протест против злоупотреба деце у промоцијама политичких странака
.......................................
27.04.2016.
Саопштење:
Образовање за све
.......................................
Плакат
ГНА 2016
Globalna-ned-2016resize
.......................................
25.04.2016.
Саопштења:
Образовању треба новац (ГНА)
........................................
У фокусу финансирање образовања (ГНА)
........................................
Улагањем у образовање данас, финансирамо бољу будућност (ГНА)
.......................................
Плакати
ГНА 2016
GNA2016-plakati-resize
.......................................
21.04.2016.
Саопштења:
ГЛОБАЛНА НЕДЕЉА АКЦИЈЕ 2016.
........................................
04.03.2016.
Саопштења:
Преговарати само о споразуму (СрпС)
........................................
24.02.2016.
Документа:
ОДЛУКА - Тужба против Владе РС
........................................
23.02.2016.
Саопштења:
Састанак у Министарству просвете (СрпС)
........................................
18.02.2016.
Саопштења:
Одлука Председништва РО СрпС-а о штрајку
.......................................
Прилог:
Споразум од 24.априла 2015.
.......................................
12.02.2016.
Саопштења:
Борба или оставке
........................................
09.02.2016.
Саопштења:
Закон о платама у јавном сектору (СрпС)
........................................
05.02.2016.
Саопштења:
Састанак у Влади РС (СрпС)
........................................
Прописи:
Нацрт Закона о систему плата запослених у јавном сектору и Образложење
........................................
19.01.2016.
Прописи:
НАЦРТ Закона о систему плата запослених у ЈАВНОМ СЕКТОРУ
........................................
14.01.2016.
Саопштења:
Одлуке четири синдиката
........................................
10.01.2016.
Саопштења:
Једини пут
........................................
22.12.2015.
Саопштења:
Од нове године “ципелићи “ и за просветаре
........................................
18.12.2015.
Саопштења:
Извештај са састанка у Министарству (СрпС)
........................................
11.12.2015.
Саопштења:
Право на пензију у 2015. и 2016.години
........................................
09.12.2015.
Прописи:
Одлука о максималном броју запослених
........................................
08.12.2015.
Саопштења:
Иницијатива за измену члана 22. ПКУ
........................................
Захтеви 4 синдиката
........................................
30.11.2015.
Документа:
Писмо директорима - 7000 динара
........................................