|
52 rođendan FTN
Maj je „rođendanski mesec„ više fakulteta u sastavu Univerziteta u Novom Sadu, pa su tako juče slavili Fakultet tehničkih nauka (52 godine) Prirodno-matematički (43), prigodnim svečanostima i uručenjem nagrada i priznanja najboljim i najuspešnijim nastavnicima, saradnicima, istraživačima i studentima. Na FTN-u, najvećem i najsloženijem fakultetu, s 1.000 zaposlenih i 11.000 studenata, proslava je kao i prethodnih godina trodnevna. Počela je juče dodelom „zlatnih indeksa” trećoj generaciji studenata, koji su studije upisali školske 1962/63. (ovaj lep običaj uveden je na proslavi jubilarne 50. godišnjice FTN-a), a završiće se sutra svečanom promocijom i uručenjem diploma magistrima tehničkih nauka i master inženjerima.Na dan kad je osnovan - 18. maja 1960. kao Mašinski fakultet u Novom Sadu u sastavu Univerziteta u Beogradu, na FTN-u održana je centralna proslava. Na svečanoj sednici Saveta i Nastavno-naučnog veća Fakulteta uručena su priznanja: najboljem diplomiranom studentu Moniki Bratić, master inženjeru Elektrotehnike i računarstva, s prosekom 10; naučnom radniku s najvećom produkcijom doc. dr Igoru Budaku; najbolje ocenjenom nastavniku (po mišljenju studenata) prof. dr Srboljubu Simiću; najbolje ocenjenom asistentu Vesni Milovanović, master inženjeru građevinarstva. Prvi put dodeljena je i nagrada iz Fonda „Momčilo Momo Novković” (osnovanog u znak sećanja na nekadašnjeg asistenta FTN-a), koja se dodeljuje nastavnicima i saradnicima ovog fakulteta koji su ostvarili izvanredne rezultate u radu sa studentima u nastavnim i vannastavnim aktivnostima, postigli odlične naučne rezultate i koji su doprineli promociji FTN-a na nacionalnom i međunarodnom nivou. Nagradu su dobili: doc. dr Ivana Lončarević i mr Željko Tekić. Kako FTN svaki svoj Dan obeleži i nekim lepim poklonom samom sebi, za unapređenje nastave, uslova rada... i korist nastavnicima i studentima ni sada nije bilo iznimke, pa je u nastavnom bloku pušten u rad lift za osobe s invaliditetom. (→Press Clipping)
PMF: Nagrade studentima i profesorima
Prirodno-matematički fakultet, osnovan 22. maja 1969, u petak uveče je svoj Dan obeležio svečanim programom u Srpskom narodnom pozorištu. Uručene su nagrade studentima koji su u toku studiranja ostvarili prosečnu ocenu 10; zaposlenima koji ove godine zaokružuju 10, 20 ili 30 godina staža na PMF-u; priznanja su dobili i nastavnici i saradnici koje su od 2008. do 2011. godine studenti ocenjivali kao najbolje: prof. dr Pal Boža i dr Sonja Kaišarević (Biologija); prof. dr Agneš Kapor i dr Milica Rutonjski(Fizika); prof. dr Đerđi Vaštag i mr Bojana Srećo (Hemija); prof. dr Jovan Plavša i dr Vladimir Marković (Geografija) i prof. dr Nenad Tofanov i asistent Mirjana Mikalački (Matematika). Specijalna plaketa pripala je prof. dr Stanku Stojiljkoviću, sa Nacionalnog instituta za zdravlje u Betesdi, SAD, kao izuzetnom gostujućem profesoru. Onima koji su posebno doprineli promociji PMF-a u zemlji i inostrastvu po prvi put dodeljene su plakete „PMF, to sam ja”. Posthumne plakete doc. dr Mileni Dalmacija i vrhunskom studentu hemije Renatu Vukoviću koji su nedavno tragično stradali u požaru u diskoteci „Kontrast” u Novom Sadu, uručene su njihovim roditeljima.
Maturanti igrali na Trgu slobode
Nekoliko stotina novosadskih maturanata pokazalo je da je ples najbolji, najkreativniji i najveseliji način da zaključe jedan period školovanja, i s osmehom na licima, cupkajući u ritmu kvadrila, nastave s pripremama za više škole i fakultete. Neki od njih napraviće pauzu kako bi bili sigurni čime će dalje da se bave, dok su drugi odavno odlučili kojoj obrazovnoj ustanovi će pokloniti svoje poverenje. I jedni i drugi su zaboravili na aktuelne obaveze i u potpunosti se posvetili smehu i igri. Na Trgu slobode, odigrali su kvadril, u okviru tradicionalne manifestacije "Ples sa Evropom - maturantska parada 2012". A, kako bi koraci bili sinhronizovani i okreti u skladu s taktom kvadrila, pobrinuli su se organizatori iz Plesnog kluba "Bolero", koji su dan ranije, na platou Spensa s maturantima uvežbali plesne pokrete. Pored zabavnog, maturantska parada ima i humanitarni karakter. Aktivisti novosadskog Društva za borbu protiv šećerne bolesti, maturantima su podelili postere i plave ruže - simbol borbe protiv šećerne bolesti. Podižući plakate i ruže maturanti su napravili svojevrsan živi mozaik i na taj način ukazali na važnost podizanja svesti o prevenciji šećerne bolesti i sprečavanju epidemije dijabetesa, od koga u Evropi boluje 35 miliona osoba.Novosadski maturanti su bili deo mnogo šire slike, jer se istog dana u isto vreme, maturantske parade održavaju u svim većim gradovima Srbije i Evrope. Starijim generacijama pokazali su kako se ne plaše obaveza koje ih čekaju, a mlađima ostavili ni malo lak zadatak-da naredne godine budu još bolji i veseliji. (→Press Clipping)
Maturanti plesali širom Vojvodine
Tradicionalni Maturantski ples, najveći sinhroni ples na svetu, zaplesali su juče, tačno u podne, maturanti širom Vojvodine. Uz muziku iz operete „Slepi miš“ Johana Štrausa plesali su, pred nekoliko stotina sugrađana, maturanti bečejske Ekonomsko-trgovinske škole na centralnom gradskom trgu i time se uključili u tradicionalnu manifestaciju. Bila je to prava plesna ikebana na popularnoj bečejskoj Pogači. Slično je bilo u 14 gradova Srbije, ali i još desetak evropskih zemalja. Lanjski rekord iznosi 32.750, a inicijator i organizator čitave manifestacije, Plesni savez Slovenije, očekuje oko 36.000 učesnika u ovogodišnjoj maturantskoj paradi plesa. - Naša škola se prvi put uključila u ovu manifestaciju. Ukupno 140 maturanata pripremalo se minula dva meseca, uspešno su odplesali valcer i dali svoj doprinos obaranju Ginisovog rekorda u kategoriji „najveći simultani ples – najveći kadril ples“ - rekla je profesorka u Ekonomsko-trgovinskoj školi Željka Kovačev.Ovoj manifestaciji priključilo se i oko 80 maturanata vrbaskih škola, a koordinatorka maturantske parade za Vrbas Jelena Nedić Šabanović kaže da su se đaci pripremali skoro dva meseca vežbajući korake na časovima fizičkog vaspitanja. Plesali su i maturanti na Glavnom trgu u Senti, a u ritmu Štrausovog kvadrila, ovog puta u gradu kraj Tise plesalo je 338 maturanata.Predsednica Saveta za pravo deteta u Senti, profesorka fizičkog vaspitanja Aniko Žiroš Jankelić koja je 2008. godine prvi put izvela senćanske maturante na trg uključivši ih u program „Evropa pleše“, ističe da su prvi put na trgu zaplesali svi maturanti senćanskih srednjih škola što do sada nije bio slučaj. Senćanske maturante, koje je za nastup pripremila plesni instruktor profesorka Jelena Halas, pozdravilo je više hiljada građana okupljenih ovim povodom na trgu ispred Gradske kuće.I maturanti apatinskih škola pokazali su svoje plesačko umeće na trgu. Momci u crnim majicama, a devojke u narandžastim imali su podršku Apatinaca.
Petnicu su više puta hteli da ugase
Teško je reći kada je bilo najteže. Preživeli smo hiperinflaciju i ministra prosvete Danila Ž. Markovića koji je bio protiv bilo kakve priče i talentovanoj deci. Hteo je da ugasi Matematičku gimnaziju, Školu za muzičke talente u Ćupriji, pa i Petnicu. Opstali smo zahvaljujući donacijama iz inostranstva. Krajem devedesetih konzervativni deo režima prepoznao je Petnicu kao rasadnik proevropskih i prosvetskih ideja... i bombardovanje smo preživeli. Danas do nas stižu slatkorečiva obećanja i pohvale od političkih elita, a novac za izgradnju stiže iz evropskih fondova za obrazovanje. Danas entuzijazam prepuštam mlađim kolegama koji vode programe u istraživačkoj stanici, a ja sam zadužen za oprez i obezbeđivanje uslova da njihov optimizam funkcioniše, započinje svoju ispovest za “Blic” Vigor Majić, direktor istraživačke stanice Petnica. (→Press Clipping)
Dani Edukonsa
Dani Univerziteta Edukons (Educons), od 21. do 28. maja, najavljuju se kao dani proslave, ali i šansa za dobijanje stipendije ili posla. Radionica za studente "Traženje posla", tokom koje studenti završnih godina i master studija mogu da nauče neophodne veštine za traženje posla, održaće se u ponedeljak, 21. maja. Berza zapošljavanja - susret studenata završnih godina i kompanija, koji će rezultirati zapošljavanjem najboljih, održaće se dan kasnije. Sreda je rezervisana za "Berzu ideja", odnosno takmičenje koje će maturantima sa najboljim radovima na unapred zadate teme obezbediti 25 stipendija. Istovremeno će će biti obeležen i Dan fakulteta TIMS, u Radničkoj 30.Svečana akademija Univerziteta Edukons zakazana je za četvrtak, 24. maj, sa početkom u 11 časova, u amfiteatru III, a proslava će biti uveličana proglašenjem pobednika "Berze zapošljavanja" i "Berze ideja". Nakon Svečane akademije, svi zainteresovani mogu da prisustvuju naučnom skupu "Drugi talas ekonomske krize – Posledice na privredu regiona i moguća rešenja". U petak, 25.maja, održaće se Dan otvorenih vrata, kada će Edukons biti otvoren za sve koji žele da se upoznaju sa njegovim profesorima i studentima, prostorom, programima i načinom rada. I konačno, u ponedeljak, 28.maja, Educons će biti domaćin Međunarodne konferencije NEWENVIRO - novi pristupi za procenu i poboljšanje stanja životne sredine na Balkanu. Svih šest dana program počinje u 11 časova, a održava se u na Univerzitetu Edukons, Vojvode Putnika 87, Sremska Kamenica.
Educons deli stipendije
Po pet stipendija dodeliće Fakultet poslovne ekonomije, Fakultet za uslužni biznis – FABUS, Fakultet za primenjenu bezbednost, Fakultet zaštite životne sredine, kao i studijski program Digitalna umetnost. Maturanti biraju za koji fakultet žele stipendiju i potom dobijaju zadatak od profesora sa tog fakulteta, nakon čega će imati dva sata na raspolaganju da reše zadatke prilagođenje svom uzrastu. (→Press Clipping)
Počeo Međunarodni festival pozorišta za decu
Međunarodni festival pozorišta za decu, na kome će biti izvedene 23 predstave iz 15 zemalja, počeo u nedelju u Subotici, a organizatori su najavili 500 učesnika iz celog sveta - od Meksika do Jakutije. Na svečanom otvaranju 19. izdanja festivala, na sceni "Jadran" Narodnog pozorišta u Subotici, nastupiće Baletska škola "Raičević" i Dečji hor "Viva la musica", zajedno sa horom Muzičke škole iz Subotice. Manifestaciju će zvanično otvoriti poznati pesnik i član Saveta festivala Ljubivoje Ršumović i tom prilikom će biti uručena nagrada za životno delo "Mali princ" hrvatskom akademiku Luku Paljetu i novinarki Donki Špiček (Srbija). U okviru takmičarskog programa, do 26. maja, biće izvedene 23 predstave za decu iz 15 zemalja: Bosna i Hercegovina (Republika Srpska), Čile, Egipat, Francuska, Hrvatska, Mađarska, Italija, Makedonija, Poljska, Rumunija, Rusija, Slovenija, Srbija, Španija i Velika Britanija.O najboljima odlučivaće žiri u sastavu: reditelj iz Rusije Jevgenij Ibragimov, reditelj, lutkar, pedagog i violončelista prof. Edvard Majaron (Slovenija), reditelj Oleg Žugžda (Belorusija), književnik i prevodilac Luko Paljetak (Hrvatska) i dramski pisac Igor Bojović (Srbija). U fokusu festivala je poljsko lutkarstvo, a pripremljen je i bogat prateći program.
Peticijom do kapele i spomen-parka
Grupa studenata sa Univerziteta u Novom Sadu pokrenula je inicijativu za podizanje kapele i spomen-parka u Studentskom gradu u znak sećanja na njihove kolege i ostale mlade ljude koji su nastradali u požarima u novosadskom klubu „Kontrast„ i kafiću „Laundž”. Do sada su za tu ideju, kako kažu, prikupili podršku više od 5.000 građana. Predlog za čitavu akciju potekao je od studenata sa Prirodno - matematičkog fakulteta (PMF) čiji je kolega Renato Vuković iz Kikinde, nastradao u požaru u Kontrastu. - Došli smo na ideju da pokrenemo inicijativu kad smo bili na davanju 40 dana našem drugu Renatu. Njegova majka nam je rekla da su se roditelji složili da se podigne verski objekat u spomen njihove dece i mi smo odmah podržali ideju i voljni smo da prikupimo što više potpisa - kazala je sudentkinja PMF-a Jadranka Tot . Studenti su peticiju predali Rektoratu Univerziteta i Gradskoj kući. Novosađani koji žele da potpisom podrže ovu incijativu mogu to učiniti u studentskom gradu i na Trgu slobode tokom vikenda i cele naredne nedelje. Potpisi se, takođe, prikupljaju u Kikindi i Beogradu.
Aleksandri Brzak „Zeleni list”
Najistaknutijim zaštitnicima životne sredine u 2011. godini u okviru akcije Ekološkog magazina „Čekajući vetar” Radio Begrada 2 i Pokreta gorana Vojvodine 29. put, a treću godinu zaredom u svečanoj sali Karlovačke gimnazije, uručena su priznanja „Zeleni list”. Među dobitnicima je i urednica ekološke strane u našem listu Aleksandra Brzak. Kako je u obrazloženju rečeno, Aleksandri Brzak se „zeleni list” dodeljuje za istrajnost i upornost da se na ekološkoj strani u „Dnevniku” redovno i objektivno izveštava o svim važnim događajima, akcijama i investicijama u oblasti zaštite životne sredine na području cele Vojvodine. Zahvaljujući se na priznanju, Brzak je istakla kako ovu nagradu doživljava kao priznanje novinskoj kući koju predstavlja, a koja 11 godina značajan prostor posvećuje ekološkim temama i zaštiti životne sredine. „Zeleni list”dobili su još Udruženje „Eko park” i urednik elektronskog ekološkog biltena „EKO-NEC” Milisav Pajević iz Kragujevca, Preduzeće za reciklažu plastike „Grintek” iz Novog Sada, Pokret gorana Brusa, urednik Ekološkog magazina radio „Sava” Beograd „202” Dušan Rašeta, članica Gradskog veća Subotice za ekologiju i komunalije Suzana Dulić, Vladimir Vanja Grbić i „Borci za Drinu”, profesor iz Zrenjanina Vukoman R. Maksimović i Udruženje građana „Kobra” iz Donje Toponice. Priznanje „Crni list”, koji se dodeljuje za narušavanje životne sredine pripao je fabrici ulja i biljnih masti „Vital” iz Vrbasa.
Branku Kockici povelja Zmajevih dečijih igara
Glumac i dramski pisac Branko Milićević Kockica dobitnik je povelje Zmajevih dečjih igara za izuzetan doprinos stvaralaštvu za decu i "bezgraničnu odanost svetu detinjstva i najplemenitijim ljudskim težnjama". Nagradu za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu dobio je pisac, multimedijalni umetnik i osnivač "Porodice bistrih potoka" Božidar Mandić. "Bijeloj pčeli" iz Rijeke, jedinom listu za decu koji u Hrvatskoj izlazi na srpskom jeziku, dodeljeno je priznanje za izuzetan doprinos popularnosti književnosti za decu. Zmajev dečji štap i čast da otvori Junske programe 55. Zmajevih dečjih igara pripašće književniku iz Kragujevca Slobodanu Pavićeviću, navedeno je u saopštenju posle odluke o laureatima, koju je jednoglasno doneo Upravni odbor Međunarodnog centra književnosti za decu - Zmajeve dečje igre. Nagrade će dobitnicima biti uručene 6. juna u Sremskoj Kamenici, na svečanom otvaranju Igara, najvećeg i najstarijeg festivala stvaralaštva za decu u Evropi.
Danijeli za buđenje iz vigilne kome
potrebna hitna novčana pomoć
Devetnaestogodišnjoj Danijeli Kovačević iz Inđije hitno je potrebno 60.000 evra za prvi krug lečenja na klinici Pforchajm u Nemačkoj, saopštio je Crveni krst Stare Pazove. Danijela se već više od 2,5 godine nalazi u vigilnoj komi koja je nastupila usled sepse dobijene nakon porođaja i njena ćerka Mariju raste bez majke. Trenutno se nalazi u bolnici "dr Borivoje Gnjatić" u Slankamenu, ustanovi koja nije specijalizovana za ovaj tip bolesti, niti postoji takva u Srbiji pa joj je potrebno lečenje u inostranstvu. Zbog ovoga je Telekom Srbije odobrio humanitarni broj 1727 za slanje poruka čiji prihod ide u fond za lečenje Danijele. Šalje se prazna poruka, a cena sms-a je 50 dinara za Telekomove korisnike.
I ocena ima cenu
Preko veze, uz kovertu, “poslovi” se, osim u ordinacijama, najlakše sklapaju u profesorskim kabinetima. Korupcija u obrazovanju druga je po rasprostranjenosti u Srbiji, odmah iza one u zdravstvu. A sudeći po otkrivenim slučajevima, ni država je baš ne obeshrabruje mnogo. Afera “Indeks”, u kojoj su se masovno “prodavali” ispiti na kragujevačkom Pravnom fakultetu, otkrivena je još 2007. godine, a do danas nema epilog. Poslednje ročište bilo je ove nedelje, a 87 osoba, među kojima su 43 profesora, optuženo je za 159 krivičnih dela. U njihovim optužnicama stoji da je diploma mogla da se kupi za 12.000 do 16.000 evra, a jedan ispit za sto do 1.500 evra ili neki vredan poklon. “Indeks” je bio najveća, ali ne i jedina afera. Potvrda da ovaj sudski proces nije zaplašio sve one koji vole profesorsku platu da “pojačaju” studentskim kovertama jeste i poslednji slučaj - hapšenje u Visokoj poslovnoj školi u Valjevu. Prošlog meseca uhapšeno je troje predavača. Profesor Branko G. sumnjiči se da je od sedam studenata primio za polaganje ispita ukupno 2.260 evra. Pre njega, uhapšen je i Đorđe P., sa sumnjom da je od dva studenta uzeo 450 evra za polaganje ispita. Privedena je takođe i profesorka Ljiljana J. pod sumnjom da je omogućila kolegi da u više navrata uzme mito.
Đaci sve češće koriste „bubice“
Docent FTN u Novom Sadu smislio način da osujeti varanje đaka i studenata na ispitima. Prevara tokom polaganja se više doživljava kao mladalački hir nego kao prekršaj Ne bi li se suzbilo varanje na ispitima preko nedozvoljenih bežičnih uređaja, detektori za mobilne telefone već se koriste na nekoliko fakulteta u Srbiji, a odnedavno su se omasovili i u zatvorima širom zemlje i regiona. Idejni tvorac ovog uređaja, Novosađanin Miloš Slankamenac, docent Fakulteta tehničkih nauka, apeluje da bi detektor trebalo da „pročešlja“ radio-talase i po srednjim školama, jer ih svršeni osnovci sve češće koriste na polaganju prijemnih ispita. - Problem je što prevaru na ispitima niko ne doživljava stvarno kao prevaru, već više kao hir - kaže za „Novosti“ Slankamenac, u čijoj je radionici i nastao prvi detektor „MD-150“, što locira studente koji imaju vezu preko bubica „prikačenih“ na mobilne telefone. Slankamenac žali što je Ministarstvo prosvete odbilo njegovu ideju da se uvede obavezna provera učionica uoči ispita pomoću njegovog izuma pre polaganja ispita. Međutim, ima profesora koji su prepoznali vrednost ovog uređaja i samoinicijativno ga koriste. Detektor funkcioniše vrlo jednostavno - ukoliko u učionici postoji telefonska veza studenta sa nekim napolju, lampica se zacrveni.
Na FTN-u u Novom Sadu profesori praktikuju da ispit ne započnu sve dok na detektoru ne utihnu sve lampice. - Kod nas ne žele da se bakću sa razotkrivanjem studenata lično, što rade po drugim fakultetima, posle čega ih izbacuju iz učionice, već je cilj da se čestito i na miru održi ispit - priča Slankamenac. - Jednom je profesor bez reči ustao i izašao iz učionice, jer mu je dosadilo da čeka da detektor prestane da svetli zato što studenti uporno nisu gasili telefone. Osim na nekoliko državnih i privatnih fakulteta u Srbiji, ovi uređaji za otkrivanje nedozvoljenih bežičnih veza mogu da se koriste i u zatvorima, bankama i na aerodromima.
Mališani se truju lekovima i otrovom za miševe
Svake godine od posledica povreda i trovanja u Dečijoj bolnici završi oko 800 mališana, a pomenuti slučajevi se neretko završavaju smrtnim ishodom, pokazuju podaci Službe za zdravstvenu zaštitu dece. Toksikolozi poručuju da su vodeći uzrok smrti mališana nakon navršene prve godine upravo povrede i trovanja, a ne zarazne bolesti kako se najčešće misli. Oni dodaju da roditelji posebnu pažnju treba da obrate na lekove koji se nalaze u kući, jer za malu decu mogu biti opasne i najobičnije kapi za nos ukoliko ih dete popije, piše Press. Često se desi i da roditelji deci usled nepažnje ili preterane brige daju preveliku dozu lekova, koji mogu da izazovu trovanje, a nisu retki ni slučajevi mališana koji popiju otrov za miševe u granulama, misleći da su u pitanju bombone.
Učenica poginula u eksploziji ispred škole u Italiji
Prilikom eksplozije bombe ispred škole u Brindiziju na jugu Italije poginula je učenica te škole, 16-ogodišnja Melisa Bas, a sedmoro je povređeno, od kojih je jedna devojčica u kritičnom stanju, s obzirom na opekotine koje se nalaze po celom telu. Prema informacijama sa sajta italijanskog dnevnika "Republika", tri eksplozije su se dogodile juče ujtro u 7:45, ispred škole Morvilo Falkone (Francesca Laura Morvillo Falcone), dok su učenici kretali na časove. "Republika" navodi da su, najverovatnije, eksplozivne naprave ostavljene u torbi na zidu pored ulaza u školu. Gimnazija nosi ime supruge čuvenog sudije protiv mafije Đovanija Falkonea. Niko nije preuzeo odgovornost za ovaj napad i za sada nema indikacija ko je postavio bombu, navodi Rojters. Italijanska ministarka unutrašnjih poslova Ana Marija Kanćelijeri pre nekoliko dana je najavila da će pojačati obezbeđenje oko osetljivih meta, uključujući zgrade vlade, posle niza pretnji upućenih poreskim zvaničnicima.
Najveći studentski protest u istoriji Kanade
Suočena sa jednim od najvećih studentskih protesta u istoriji Kanade, vlada provincije Kvebek predložila je u u petak nacrt hitnog zakona u cilju okončanja okupljanja i demonstracija protiv povećanja školarina. Vlasti Kvebeka su saopštile da su kasno sinoć uhapšena 122 studenta a da je na ulice Montreala izašlo više hiljada demonstranata koji su lomili izloge prodavnica i prozore banaka i gađali policiju raznim predmetima. Tenzije su nastavljene danas u mestu Gatino gde su evakuisana tri koledža nakon uzbune da je podmetnuta bomba. Studentski protesti zbog povećanja školarina su počeli još pre tri meseca a kulminirali su u ponedeljak kada je podneo ostavku ministar obrazovanja. Novi predlog zakona neće uticati na smanjenje stipendija već će njime biti privremeno obustavljena nastava, kazao je premijer Kvebeka, Žan Šare. Prema ovom zakonu nastava na univerzitetima će biti obustavljena do avgusta, a školski raspust će početi kasnije za 25 univerziteta i koledža koji štrajkuju. Šare je izjavio u četvrtak uveče da je "ova situacija suviše dugo trajala i da je došao trenutak da se povrati red i mir jer stanovnici Kvebeka imaju pravo da žive u sigurnosti". Vlada Kvebeka je saopštila da je većina studenata mirno završila semestar, bez štrajkova.
Last News: Zakonom protiv studenata
Kanadska pokrajinska vlada Kvebeka usvojila je u subotu hitni zakon koji će uticati na nastavu na nekim fakultetima i nametnuti velike kazne za demonstrante koji blokiraju one studente koji žele da pohađaju nastavu, u nastojanju lokalne vlasti da okonča tromesečni protest studenata zbog povećanja školarina. Zakonom su zabranjene demonstracije u blizini univerziteta i koledža i predviđaju se novčane kazne i do 3.000 kanadskih dolara onima koji se ne povinuju odredbama hitnog zakona, kao i da svako ko organizuje protest sa više od 25 ljudi mora da obavesti policiju osam sati unapred o planovima odvijanja protesta. Nastava će biti nastavljena do avgusta, a školski raspust će se skratiti na 25 univerziteta i koledža koji su u štrajku. Studentski lideri višenedeljnih protesta u Kvebeku pozvali su danas na "borbu" protiv novousvojenog hitnog zakona, preteći da će proširiti svoj protest tokom koga su samo sinoć uhapšena 122 studenta. Oko 155.000 studenata - više od trećine ukupnog broja studenata na fakultetima i koledžima u Kvebeku oštro su se suprostavili planovima za povećanje školarine.
Austrija: Osmogodišnjaci opljačkali prodavnicu
Austrijska policija privela je dvojicu osmogodišnjaka zbog sumnje da su opljačkali prodavnicu u Verglu, a zatim pobegli i plen sakrili na dečijem igralištu. Policija u opštini Kufštajn, u austrijskoj pokrajini Tirol, uspela je da privede osmogodišnjake koji su razbili staklo na ulaznim vratima jedne prodavnice guma i ukrali kancelarijski materijal, mobilni telefon i ključeve. Prilikom provale u drugu radnju, male pljačkaše je iznenadio tamošnji radnik, a policija je, potom, uspela da ih zaustavi na dečijem igralištu u blizini mesta provale. Dvojica dečaka su ispitana u prisustvu roditelja, i priznali su krivična dela, a plen su vratili.
Zbog frizure dobio ukor, a od kluba karte za plej-of
Jedan učenik teksaške gimnazije dobio je ukor u školi jer je na potiljku "izbrijao" lik svog omiljenog igrača košarkaškog kluba "Spars" Meta Bonera, ali ga je klub iz San Antonija častio besplatnim kartama za NBA plej-of. Na neobičnu frizuru učenika gimnazije reagovao je i sam Boner koji mu je lično čestitao na "zanimljivoj podršci". Kako prenosi agencija AP, 12-godišnji Gonzales, inače primeran đak i odlikaš, udaljen je sa nastave na jedan dan jer je uprava škole ocenila da njegova frizura, za koju je platio 75 dolara, odvraća pažnju ostalim učenicima. Dečaku kazna nije teško pala jer kaže da je Boner njegov omiljeni igrač, ističući da su obojica riđokosi. Krilni igrač "Sparsa" čija je majka učiteljica, izjavio je da škola nije trebalo da suspenduje Gonzalesa već samo da ga pomeri u zadnju klupu. - Nastavi da prodržavaš riđokose u NBA - poručio je Boner On je dečaku i njegovoj porodici zajedno sa suigračima poklonio komplet karata za meč u pej-ofu koji će Sparsi iduće nedelje igrati protiv Klipersa iz Los Anđelesa.
"E-nos": Registruje tuberkulozu iz daha pacijenta
Grupa indijskih naučnika objavila je da je pred razvojem "elektronskog nosa" koji može da registruje slučajeve tuberkuloze iz daha pacijenta, čime se omogućava brza dijagnostika, prenela je agencija AFP."Elektronski nos", nazvan "E-nos", funkcioniše uz pomoć baterije i liči na alkotestove koje koristi policija za registrovanje tragova alkohola u dahu vozača. Funkcioniše tako što pacijent duva u uređaj, a prijemnici detektuju čestice tuberkuloze, što je skoro trenutan i veoma siguran dijagnostički metod, smatraju naučnici Istraživači se nadaju da će prototip tog uređaja biti spreman za klinička ispitivanja do oktobra 2013. godine "E-nos" će koštati između 20 i 30 dolara (od 15 do 22 evra).
Identifikovani geni odgovorni za šizofreniju
Američki stručnjaci s Medicinskog fakulteta Univerziteta Indijane su identifikovali stotinak gena iz kojih se može utvrditi koje su osobe pod povećanim rizikom od šizofrenije, objavljeno je danas. Istraživanje je obavljano na hiljadama obolelih od šizofrenije i kontrolnoj grupi zdravih osoba, prenosi AFP. "Većim razumevanjem genetske i biološke baze ove bolesti možemo da razvijemo bolje dijagnostičke testove za nju, kao i bolje načine lečenja", ističe vođa istraživanja Aleksander Nikolesku. Unapređenim testovima bi se moglo, na primer, utvrditi da li su deca iz porodica u kojima ima šizofreničara pod povećanim rizikom da i sama obole, napominje Nikolesku.Ukoliko bi se utvrdilo da jesu, lekari bi ih pažljivije pratili, savetovali bi im da izbegavaju stres, alkohol i drogu, a koriste dodtke ishrani kao što su kapsule omega-3 masnih kiselina, pa čak i da preventivno koriste antipsihotičke lekove da bi se sprečio potpuni razvoj bolesti. Oboleli od šizofrenije uobičajeno čuju glasove, sklone su paranoji, nesuvislom govoru i nejasnom mišljenju. Procenjuje se da ta bolest pogađa jednog od sto ljudi. "Neki od gena i bioloških mehanizama koje smo otkrili, mogu da se iskoriste za razvoj novih lekova, kao i za korišćenje kod šizofrenije nekih medikamenata koji su dosad primenjivani samo kod nekih drugih poremećaja", kaže Nikolesku. On naglašava da geni "nisu sudbina" i da okolina takođe igra ulogu u izbijanju bolesti. Geni za koje je utvrđeno da su odgovorni za šizofreniju, igraju ulogu u moždanoj povezanosti, tako da kod nekih pojedinaca dovode do veće kreativnosti, dok druge teraju u bolest "ukoliko ima isuviše genetskih mutacija, u pogrešnoj kombinaciji i stresnom okruženju".
................................................................................................................................................
Još vesti iz obrazovanja na našem sajtu www.srpss.org.rs, a vesti iz javnog sektora na našem sajtu www.nsjs.org.rs.
.................................................................................................................................................
Дневне вести за одређени дан можете пронаћи у рубрици НОВОСТИ.
Хвала, на поверењу!
Повратак на врх странице
|
Бројач посета
|
|
................................................................................................................................................. |
